Većina prodavaca nikada ne doživi pljačku, i to je dobra vest. Loša vest je da je oni koji je dožive gotovo uvek dočekaju nespremni: u običnom večernjem satu, sami iza pulta, sa pazarom celog dana u kasi. U tom trenutku nije važno koliko je ko hrabar, nego šta je prodavnica unapred promislila.
Najveći deo bezbednosti prodavnice je dosadna rutina. Koliko novca ostaje u fioci, kada ostatak ide u sef, ko zatvara i kojim redom, kome se prodavac javlja porukom na putu kući. Ta mala pravila nisu spektakularna, ali upravo ona smanjuju rizik — i daju mir onome ko uveče sam stoji za pultom.
Ovaj članak govori o ličnoj i novčanoj bezbednosti. Krađa u prodavnici i gubitak robe imaju svoj članak (Krađa u prodavnici i manjak), kao i usklađivanje kase posle zatvaranja (Zatvaranje smene i usklađivanje kase), a dnevni zadaci otvaranja i zatvaranja obrađeni su u članku o dnevnoj rutini prodavnice — ovde se pominju samo onoliko koliko utiču na bezbednost.
Koliko gotovine držati u kasi
Pljačkaši obično biraju prodavnicu u kojoj očekuju mnogo novca i malo otpora. Otpor nije vaš posao — ali količina novca jeste vaša odluka. Najjeftinija mera bezbednosti koja postoji: nikada ne držite u kasi mnogo više gotovine nego što vam treba za vraćanje kusura.
Za to je potreban gornji limit, limit kase. Ne mora biti precizan: dobra polazna tačka je jutarnji početni novac plus otprilike jedan ili dva prosečna sata gotovinskog pazara. Kada se u fioci nakupi više od toga, višak ide u sef. To se zove izuzimanje viška.
| Gde je novac | Koliko | Zašto |
|---|---|---|
| U fioci kase | Početni novac i najviše jedan ili dva prosečna sata gotovinskog pazara | U pljački ili kod ostavljene otvorene fioke, u pitanju je samo toliko |
| Ispod pulta, u kutiji ili koverti | Ništa | Novac „ostavljen tu samo na minut“ je novac za koji svi znaju, a niko ga ne evidentira |
| U sefu tokom dana | Izuzeti višak, u zatvorenoj, označenoj koverti | Do njega se ne može doći iza pulta, a koverta pokazuje kada je i koliko izuzeto |
| U objektu preko noći | Samo početni novac za sledeći dan, u sefu | Noćna provala ne sme da ugrozi pazar celog dana |
| Na putu do banke | Onoliko koliko je potrebno, najbolje u manjim, češćim iznosima | Što je iznos manji, to je manje privlačan i to je manji gubitak |
- Limit kase zapišite ispod pulta, sa unutrašnje strane, gde ga vide samo zaposleni — i izgovorite ga naglas i tokom obuke.
- Izuzeti novac ide u zatvorenu kovertu označenu datumom, vremenom, iznosom i inicijalima. Listić sa istim podacima ide u fioku, da bi se kasa pri zatvaranju uskladila.
- Ne izuzimajte višak pred kupcima. Uradite to u mirnom trenutku, leđima okrenuti vratima, ili u zadnjoj prostoriji.
- Ne držite krupne novčanice na prednjem delu fioke. Ono što je ispod uloška ili u sefu ne vidi se na prvi pogled.
- Pazar po satima pokazuje kada ulazi najviše novca. Višak izuzmite odmah posle najprometnijeg sata, a ne jednom pred zatvaranje.
Put novca: sef, brojanje, banka
Novac ide iz kase u sef, a iz sefa u banku. U svakom koraku važe ista dva pitanja: ko može da ga vidi i ko može unapred da zna kada se to dešava? Što je manje ljudi i što je manje predvidljivo, to bolje.
- Sef pričvrstite za zid ili pod i držite ga van pogleda iz prodajnog prostora. Sef sa otvorom za ubacivanje omogućava da novac tokom dana ulazi u njega, a da prodavac ne mora da ga otvara.
- Ako možete, obezbedite da prodavac ne može da otvori sef. Možete čak i da istaknete obaveštenje na pultu — onaj ko zna da zaposleni nemaju pristup nema razloga da to zahteva.
- Nikada ne brojte novac ispred izloga, na pultu ili pored otvorenih vrata. Brojanju je mesto u zadnjoj prostoriji ili na delu pulta koji se ne vidi spolja.
- Menjajte vreme i put odlaska u banku. Onaj ko svakog dana u isto vreme izlazi sa istom torbom ima naviku koja se može naučiti za nedelju dana.
- Ne nosite veće sume sami ili u upadljivoj torbi. Ako redovno rukujete velikom količinom gotovine, pitajte svoju banku ili firmu za prenos novca koje mogućnosti postoje u vašoj blizini.
- Onaj ko nosi novac ne treba o tome da priča u prodavnici niti da naglas pita kolegu da li da „sad odnese pazar“.
Bezbedno zatvaranje
Zatvaranje je najrizičnijih petnaest minuta u danu. Kupaca je malo, mrak je, pazar celog dana je u kasi, a svi žele kući. Stalni redosled pomaže da žurba ne nadjača zdrav razum.
- 11. Ko zatvara i ko znaIz rasporeda treba da bude jasno ko tog dana zatvara, a ako je moguće, neka vas bude dvoje. Ako zatvara samo jedna osoba, vlasnik ili osoba od poverenja zna kada da očekuje poruku da je bezbedno otišla.
- 22. Poslednjih petnaest minuta: obilazakPre zatvaranja obiđite prodavnicu, toalet i magacin da proverite da li je neko još unutra. Pratite i ulicu: ako se neko dugo mota blizu ulaza, ne žurite da sami izađete.
- 33. Prvo vrata, pa novacZaključajte ulaz, okrenite tablu, pa tek onda dirajte kasu. Nikada ne brojte novac sa otvorenim vratima ili uz misao da je „ionako skoro gotovo“.
- 44. Brojte van pogledaOdnesite fioku u zadnju prostoriju ili brojte na delu pulta koji se ne vidi spolja. Tu zatvarate smenu i usklađujete kasu; sve što nije potrebno kao sutrašnji početni novac ide u sef.
- 55. Kasa prazna i otvorenaMnoge prodavnice preko noći ostavljaju kasu praznu sa otvorenom fiokom, da bi provalnik video da novca nema. Ako vaša kasa to dozvoljava, to je jeftina i delotvorna navika.
- 66. Odlazak i javljanjePre nego što izađete, pogledajte napolje na ulicu. Uključite alarm, zaključajte i idite svojim uobičajenim, dobro osvetljenim putem. Od kuće ili iz kola pošaljite kratku poruku: „Zatvoreno, sve u redu.“
Usklađivanje kase pri zatvaranju ima i bezbednosnu korist. Ako znate koliko gotovine treba da bude u fioci, odmah vidite kada nešto ne štima — i ne morate u deset uveče da sedite nasred prodavnice i pokušavate da shvatite gde je nestala neka koverta.
Sami u prodavnici
U većini malih prodavnica večernju ili vikend smenu pokriva jedna osoba. To samo po sebi nije problem, ali onome ko radi sam potrebna su drugačija pravila nego nekome čiji je kolega na dohvat glasa.
- Telefon treba da bude napunjen i nadohvat ruke — a ne u džepu kaputa u magacinu.
- Treba da postoji način za dizanje uzbune do kog se može doći neprimetno — dugme ispod pulta, prenosivi alarm ili dogovoreni signal telefonom. Šta tačno, vredi razmotriti sa firmom za obezbeđenje ili lokalnom policijom.
- Imajte poznatu osobu u susedstvu: drugu prodavnicu, kafić ili stanara kome se možete obratiti i koji zna da ste uveče sami.
- Imajte stalno „javljanje“: kratku poruku vlasniku ili osobi od poverenja na polovini smene i posle zatvaranja. Ako poruka ne stigne u dogovoreno vreme, oni zovu — a ako se ne javite, znaju šta treba da urade.
- Ne iznosite smeće sami u mračno zadnje dvorište i ne otvarajte vrata posle zatvaranja nikome koga ne očekujete — čak ni ako mu „treba samo jedna stvar“.
- Ako vam nešto ne izgleda u redu, sasvim je u redu zatvoriti ranije ili pozvati nekoga i držati ga na vezi. Vlasnik to treba da kaže unapred, da prodavac ne bi to doživeo kao neuspeh.
Vidljivost, osvetljenje, pažnja
Ljudi sa lošim namerama ne vole da budu viđeni. Svetla prodavnica u koju se spolja lako vidi, u kojoj prodavac podigne pogled prema svakome ko uđe, manje je privlačna meta od polumračne prostorije sa izlogom oblepljenim plakatima. Ista načela pomažu i protiv krađe; kamere i preglednost detaljno smo obradili u članku o krađi u prodavnici.
- Ne prekrivajte izlog plakatima i ne pretrpavajte ga visoko robom. Pult i prodavac treba da budu vidljivi spolja — da bi prolaznik ili patrola mogli da primete ako nešto nije u redu.
- Pult treba da bude dobro osvetljen, sa pogledom na ulaz i prolaze. Konveksno ogledalo mnogo pomaže tamo gde je potrebno.
- Svetla treba da bude i oko ulaza i zadnjih vrata. Zadnja vrata uvek držite zaključana — ne podupirite ih kutijom radi provetravanja.
- Kamera odvraća i pomaže naknadno, ali vas neće zaštititi tokom pljačke. Neka bude jasno vidljiva, a ako je obaveštenje obavezno, istaknite ga.
- Zvonce iznad vrata ili jednostavan signal na vratima javlja vam kada neko uđe dok ste u magacinu.
Sumnjivi znaci i miran odgovor
Neobično ponašanje obično ne znači ništa. Nervozan kupac ili neko ko besciljno razgleda nije pljačkaš. Cilj nije sumnjičavost, nego pažnja: onaj ko vidi da je primećen često se predomisli.
| Šta vidite | Šta može da znači | Miran odgovor |
|---|---|---|
| Neko ulazi nekoliko puta, ništa ne kupuje i posmatra kasu i izlaze | Izviđanje mesta — ili samo neodlučan kupac | Pozdravite ga i obratite mu se: „Mogu li nešto da vam pomognem?“ Pogledajte ga da vidi da ste ga primetili. |
| Neko čeka napolju dok se prodavnica ne isprazni | Čeka da ostanete sami | Pozovite nekoga i držite ga na vezi; ako je vreme zatvaranja, ne izlazite sami |
| Lice mu je pokriveno na neuobičajen način, ruke drži u džepovima | Ne želi da bude prepoznat | Ostanite iza pulta, budite ljubazni, držite telefon ili alarm nadohvat ruke |
| Plaća krupnom novčanicom i posmatra otvorenu fioku | Zanima ga koliko novca imate | Ne pokazujte šta je u fioci; ako nema dovoljno kusura, recite da ne možete da razbijete |
| Kucanje posle zatvaranja, uz hitno traženje „samo jedne stvari“ | Cilj je da se otvore vrata | Ljubazno mu kroz staklo recite da ste zatvorili; ne otvarajte vrata |
Tokom pljačke: šta raditi, a šta ne
Nadamo se da vam ovaj odeljak nikada neće trebati. Ali ako vam zatreba, neće biti vremena da ga promislite — zato vam je potreban sada. Postoji jedno pravilo, i sve ostalo proizlazi iz njega: život i fizička bezbednost važniji su od novca. Novac se može nadoknaditi; podneće ga osiguravač ili prodavnica. Povreda ili život ne mogu se nadoknaditi.
| Radite | Ne radite |
|---|---|
| Ostanite mirni, pomerajte se polako, držite ruke na vidiku | Ne žurite i ne posežite naglo ispod pulta, u džep ili za telefonom |
| Uradite ono što traže i predajte novac | Ne raspravljajte se, ne cenkajte se, ne zadržavajte novac i ne govorite da ga nema |
| Unapred recite šta ćete uraditi: „Sada otvaram fioku.“ | Ne iznenađujte ih neočekivanim pokretom |
| Ako je bezbedno, zapazite nekoliko obeležja: visinu, glas, odeću, upadljiv detalj | Ne zurite im u lice i ne govorite da ćete ih prepoznati |
| Ako postoji tihi alarm i možete neprimetno da dođete do njega, upotrebite ga | Ne uključujte vidljiv alarm i ne vičite u pomoć dok su unutra |
| Pustite ih da odu i zapazite u kom pravcu idu, ako možete da vidite kroz izlog | Ne pratite ih, ne blokirajte vrata, ne fotografišite i ne pokušavajte da ih zaustavite |
| Ako je u prodavnici kupac, pomozite mu da ostane miran; vaša pribranost pomaže i njemu | Ne uključujte nikoga i ne tražite pomoć od kupca |
„U pljački dobar ishod nije da je novac spasen, nego da se te večeri svi vrate kući.”
Vlasnik to mora da kaže unapred i jasno: „Ako neko traži novac, predajte ga. Niko vas neće smatrati odgovornim.“ Prodavci se često odupiru jer se boje da će biti okrivljeni za manjak. Bez tog straha instinkt vodi u boljem pravcu.
Posle pljačke
Kada pljačkaš ode, u prvih nekoliko minuta mnogo toga se dešava odjednom, a većina ljudi se trese, zbunjena je ili plače. To je normalno. Kratak redosled, poznat unapred, pomaže da se važne stvari ne propuste.
- Zaključajte ulaz ako to možete bezbedno da uradite i ne puštajte nikoga unutra osim nadležnih.
- Proverite da li je neko povređen. Ako jeste, prvo pozovite hitnu pomoć.
- Pozovite policiju na lokalni broj za hitne slučajeve, čak i ako je šteta mala. Recite im u kom pravcu je pljačkaš otišao i kako je izgledao.
- Ne dirajte ništa što je pljačkaš dodirnuo: pult, kvaku, predmet koji je ostavio. Ostavite mesto događaja netaknuto dok ga nadležni ne pregledaju.
- Svako ko je video šta se desilo treba da zapiše ono čega se seća, odvojeno i odmah — pre nego što o tome razgovara sa drugima. Zajednička sećanja zamagljuju detalje.
- Zamolite kupca koji je bio unutra da ostane ili bar da ostavi svoje kontakt podatke.
- Obavestite vlasnika, a kasnije i osiguravača. Kasu brojte tek kada to nadležni dozvole; usklađivanje pri zatvaranju pokazaće vam manjak.
- Tog dana ne otvarajte ponovo prodavnicu. Nikakav pazar ne vredi više od toga da pogođena osoba ode kući.
Posle pljačke najvažniji je zaposleni. Čak i bez ijedne fizičke ogrebotine, ovakvo iskustvo može nekoga da prati danima ili nedeljama: problemi sa spavanjem, strepnja na zvuk zvonca na vratima, strah od večernje smene. Razgovarajte sa njim istog dana, ne okrivljujte ga ni za šta, dajte mu bar jedan slobodan dan, a prvih nekoliko dana ga ne raspoređujte samog u večernju smenu. Ako simptomi ne popuštaju, vredi potražiti stručnu pomoć — na mnogim mestima u tome mogu pomoći služba za podršku žrtvama ili osiguravač.
Manje gotovine, manje rizika
Novac privlači nevolju; manje novca privlači manje nevolje. Svako plaćanje karticom je plaćanje čiji iznos ne stoji u fioci i ne čeka zatvaranje. To nije razlog da odbijate gotovinu — mnogi kupci insistiraju na njoj, a odbijen kupac je takođe gubitak. Ali jeste dobar razlog da plaćanje karticom bude udobno i vidljivo: ispravan terminal, natpis na ulazu i bez minimalnog iznosa kupovine.
Koliko zaista koštaju kartica i gotovina obrađeno je u posebnom članku (Kartica ili gotovina?). Sa stanovišta bezbednosti važna je jedna stvar: što je veći udeo plaćanja karticom, to je niži limit kase, to ređe morate u banku i to manje vredi pljačka. Zatvaranje svake smene i podela po satima — u svesci ili u aplikaciji kao što je Boltom App — pokazuju koliko se gotovine nakupi u kom satu, a time i kada se isplati izuzeti višak.
Obuka
Najbolje pravilo ne vredi ništa ako postoji samo u glavi vlasnika. Svaki novi prodavac mora da zna osnove bezbednosti već u prvoj nedelji — ne sa lista papira, nego stojeći iza pulta, na svom mestu.
- Izgovorite naglas jedino pravilo: u pljački predaju novac i niko ih zbog toga neće kriviti.
- Pokažite im limit kase, kako funkcioniše izuzimanje viška i kovertu. Neka to jednom urade sa vama.
- Pokažite im alarm, brojeve telefona i komšiju kome mogu da se obrate.
- Zajedno prođite kroz zatvaranje, od vrata do poruke o javljanju.
- Prođite kroz tabelu „šta raditi, a šta ne“. Vežba nije potrebna; dovoljno je da jednom naglas kažu šta bi uradili.
- Jednom godišnje, ili kad god se nešto promeni, prođite kroz to i sa zaposlenima koji dugo rade. Pravilo koje niko ne ponavlja zaboravlja se.
Česte greške
| Greška | Zašto je važno | Kako je izbeći |
|---|---|---|
| Pazar celog dana ostaje u fioci do zatvaranja | U pljački ili trenutku nepažnje u pitanju je novac celog dana | Limit kase i izuzimanje viška posle najprometnijih sati |
| Brojanje na pultu sa otvorenim vratima | Svako napolju vidi koliko novca ima, a svako može da uđe | Prvo vrata, pa novac; brojte van pogleda |
| Odlazak u banku uvek u isto vreme sa istom torbom | Navika se može uočiti i iskoristiti | Promenljivo vreme i put, neupadljiva torba |
| Izlog oblepljen plakatima | Niko spolja ne vidi šta se dešava na pultu | Providno staklo, dobro osvetljen pult |
| Prodavac se boji da će biti okrivljen za manjak | To podstiče otpor, koji može biti koban | Vlasnik unapred kaže: predajte, niko vas neće smatrati odgovornim |
| Ponovno otvaranje odmah posle pljačke | Zaposleni nema vremena da se oporavi, a mesto događaja nije sačuvano | Zatvoreno do kraja dana, uz slobodan dan i podršku za zaposlenog |
Kontrolna lista
- Da li postoji zapisan limit kase i da li ga svaki prodavac zna?
- Da li se višak izuzima posle najprometnijih sati, sa kovertom i listićem?
- Da li je sef pričvršćen i van pogleda?
- Da li novac brojite van pogleda, sa zaključanim vratima?
- Da li se vreme i put odlaska u banku menjaju?
- Da li postoji ustaljen redosled zatvaranja i da li svi znaju ko tog dana zatvara?
- Da li onaj ko radi sam ima telefon, način da pozove pomoć i dogovorenu poruku o javljanju?
- Da li je izlog providan, da li su pult i ulaz dobro osvetljeni i da li su zadnja vrata zaključana?
- Da li svaki zaposleni zna jedino pravilo i tabelu „šta raditi, a šta ne“?
- Da li svi znaju šta da rade posle pljačke i gde je broj za hitne slučajeve?
Sažetak
- U pljački su život i fizička bezbednost važniji od novca: predajte ono što se traži, ne pružajte otpor, ne pratite ih.
- U kasi držite samo početni novac i pazar od jednog ili dva sata; višak izuzmite u kovertu i u sef.
- Novac brojte van pogleda sa zaključanim vratima, a vreme i put odlaska u banku menjajte.
- Zatvaranje zahteva stalan redosled: obilazak, vrata, novac, sef, alarm, poruka o javljanju.
- Onome ko radi sam potrebni su telefon, način da pozove pomoć, poznati komšija i dogovorena poruka.
- Posle pljačke: zaključajte, pozovite broj za hitne slučajeve, ne dirajte mesto događaja, zapišite beleške odvojeno — i zaposlenom pružite podršku i slobodan dan.
Često postavljana pitanja
Šta da radim ako mi opljačkaju prodavnicu?
Ostanite mirni, pomerajte se polako i predajte ono što se traži — život i fizička bezbednost važniji su od novca. Unapred recite šta ćete uraditi, ne posežite naglo ni za čim i ne raspravljajte se. Ako je bezbedno, zapazite nekoliko obeležja, ali im ne zurite u lice. Kada odu, zaključajte vrata i pozovite policiju; ne pratite ih i ne pokušavajte da ih zaustavite.
Da li treba ikada da pružim otpor pljačkašu?
Ne preporučuje se, a većina policijskih saveta izričito upozorava protiv toga. Pljačkaš je često nervozan i nepredvidiv i može imati oružje koje ne vidite. Borba se retko dobro završava, dok se novac može nadoknaditi. Posao vlasnika je da to kaže unapred, da se zaposleni ne bi osećali obaveznim da štite novac.
Koliko gotovine treba da bude u kasi?
Onoliko koliko vam je zaista potrebno za vraćanje kusura, i ne mnogo više. Dobra polazna tačka je jutarnji početni novac plus otprilike jedan ili dva prosečna sata gotovinskog pazara. Sve što se nakupi preko toga treba izuzeti u zatvorenu kovertu i staviti u sef. Tačan limit odredite prema sopstvenom pazaru i uslovima svog osiguravača.
Šta je izuzimanje viška i kako se radi?
Izuzimanje viška znači da tokom dana gotovinu iznad limita kase izvadite iz fioke i stavite u sef. Na zatvorenu kovertu napišite datum, vreme, iznos i svoje inicijale, a u fioku stavite listić sa istim podacima. Tako se kasa pri zatvaranju i dalje usklađuje. Ne radite to pred kupcima — uradite to u mirnom trenutku ili u zadnjoj prostoriji.
Kako bezbedno da odnesem gotovinu u banku?
Menjajte vreme i put i ne koristite upadljivu torbu. Izbegavajte da veće sume nosite sami i ne pričajte o tome u prodavnici. Bolje je češće nositi manje iznose nego retko velike. Ako redovno rukujete velikom količinom gotovine, pitajte svoju banku ili firmu za prenos novca koje mogućnosti postoje u vašoj blizini.
Na šta da pazim kada uveče radim sam?
Držite napunjen telefon nadohvat ruke i imajte način za dizanje uzbune do kog možete neprimetno da dođete. Susedna prodavnica ili stanar treba da zna da ste uveče sami, a sa vlasnikom treba da imate dogovorenu poruku o javljanju posle zatvaranja. Posle zatvaranja ne otvarajte vrata nikome koga ne očekujete i ne iznosite smeće sami u mračno dvorište. Ako vam nešto ne izgleda u redu, sasvim je u redu zatvoriti ranije ili držati nekoga na vezi.
Koji je pravi redosled pri zatvaranju?
Prvo obiđite prodavnicu, toalet i magacin, zatim zaključajte vrata, pa tek onda dirajte novac. Brojte van pogleda, višak stavite u sef i, ako je moguće, ostavite kasu praznu sa otvorenom fiokom. Pre odlaska pogledajte napolje na ulicu, uključite alarm i idite dobro osvetljenim, poznatim putem. Od kuće pošaljite kratku poruku da je sve u redu.
Šta da radim odmah posle pljačke?
Zaključajte vrata, proverite da li je neko povređen i po potrebi pozovite hitnu pomoć, a zatim policiju. Ne dirajte ništa što je pljačkaš dodirnuo i ne raspremajte. Svako ko je video šta se desilo treba odvojeno da zapiše ono čega se seća, pre nego što o tome razgovara sa drugima. Tog dana ne otvarajte ponovo prodavnicu i obavestite vlasnika i osiguravača.
Kako da podržim zaposlenog koji je doživeo pljačku?
Razgovarajte sa njim istog dana i jasno mu recite da je postupio ispravno i da ga ni za šta ne krivite. Dajte mu bar jedan slobodan dan i neko vreme ga ne raspoređujte samog u večernju smenu. Pratite znake: problemi sa spavanjem, strepnja, strah od zvonca na vratima. Ako ne popuštaju, pomozite mu da potraži stručnu podršku — na mnogim mestima u tome mogu pomoći služba za podršku žrtvama ili osiguravač.
Da li kamera pomaže protiv pljačke?
Jasno vidljiva kamera može da odvrati i da pomogne u istrazi naknadno, ali vas neće zaštititi tokom pljačke. Mnogo vredniji su malo gotovine u kasi, providan izlog i prodavac koji podigne pogled prema svakome ko uđe. Video-nadzor podleže propisima koji se razlikuju od zemlje do zemlje, na primer o obaveštenju i o tome koliko dugo se snimci čuvaju. Kamere i preglednost detaljnije obrađujemo u članku o krađi u prodavnici.
Da li plaćanje karticom smanjuje rizik?
Da, posredno: svako plaćanje karticom je plaćanje čiji iznos ne stoji u fioci i ne čeka zatvaranje. Što je veći udeo plaćanja karticom, to niži može biti vaš limit kase i to ređe morate u banku. To ne znači da treba odbijati gotovinu, jer mnogi kupci insistiraju na njoj. Ali vredi da plaćanje karticom bude udobno i vidljivo.
Da li Boltom App diže uzbunu ili štiti prodavnicu?
Ne. Boltom App nije sistem obezbeđenja: ne diže uzbunu, ne upravlja sefom i ne poziva pomoć. U čemu pomaže: zatvaranje smena i usklađivanje kase govore vam koliko gotovine treba da bude u fioci, a podela po satima pokazuje kada ulazi najviše novca — drugim rečima, kada se isplati izuzeti višak. Osetljive stranice mogu se zaključati PIN-om, a dan je vidljiv u realnom vremenu na više uređaja, pa vlasnik na daljinu vidi da je zatvaranje obavljeno.
Izgovorite naziv proizvoda i već je na kasi.
Boltom App preuzima posao iza pulta. Proizvod nalazite po fotografiji ili tako što jednostavno izgovorite njegovo ime — bez kodova i bez papirića. Ono što ode s police ili u kantu beleži se odmah tu, a ne u svesku. Radi uz vašu postojeću kasu, a ne umesto nje.
- Brzi kod sa fotografijom — ili izgovorite naziv proizvoda i kasa će ga pronaći.
- Sopstvena potrošnja u tri dodira, zabeležena na ime osobe.
- Dnevni otpis sa razlogom: isteklo, razbijeno, neupotrebljivo — sabrano u novcu.
Bez kartice · 2 minuta
