Subota uveče, posle zatvaranja. Trgovac sedi za pultom sa mesečnim brojkama ispred sebe i razmišlja šta da u ponedeljak kaže prodavcu koji je tražio povišicu. Dobar radnik: tačan, kupci ga vole, u kasi mu nikad ništa ne fali. Trgovac bi rado platio više; samo ne zna koliko prodavnica može da podnese — ni koliko bi ga koštalo da prodavac ode zato što je odgovor bio ne.
U većini malih prodavnica plate su najveći trošak posle zakupa, a ipak se o njima često odlučuje napamet: koliko je dobijao prethodni prodavac ili koliko plaća prodavnica pored. To može da krene naopako na dva načina. Ako plaćate premalo, dobri ljudi odlaze, a zapošljavanje i obuka koštaju više nego što ste uštedeli. Ako plaćate previše ili bonusom nagrađujete pogrešne stvari, zarada prodavnice se istopi, a da ne razumete kuda je otišla.
Ovaj članak pokazuje jedan način razmišljanja: odakle krenuti, koliko zaposleni zaista košta, koliko plata prodavnica može da podnese, za šta davati bonus, kako zadržati dobrog prodavca i mimo novca i kako razgovarati o povišici. Namenjen je i prodavcima: od čega se sastoji njihova plata i šta vredi pitati. Gde tražiti ljude i šta ih zadržava u prvim nedeljama detaljno obrađuje članak Ne možete da nađete prodavca: kako ga u maloj prodavnici zaposliti i zadržati, a vezu između rasporeda i troškova plata članak Raspored smena u prodavnici: da trošak plata ne pojede zaradu. Namerno ne navodimo konkretne iznose: minimalne plate i doprinosi razlikuju se od zemlje do zemlje i od godine do godine, pa primeri koriste neutralne jedinice.
Odakle krenuti: minimum, tržišna plata i odgovornost
Prva brojka koja vam treba je lokalni zakonski minimum. Većina zemalja ima zakonsku minimalnu zaradu ili minimalac za delatnost, a na mnogim mestima posebna pravila važe za rad sa nepunim radnim vremenom, za mlade radnike i za noćni ili vikend rad. To je donja granica ispod koje ne možete ići — ali retko je dovoljna da zadržite dobrog prodavca. Tačan iznos i eventualne dodatke može vam reći vaš knjigovođa ili lokalni organ nadležan za rad.
Druga brojka je lokalna tržišna plata: koliko se plaća za sličan posao u okolini. To nije tajna; samo treba da je prikupite. Nekoliko nedelja pratite oglase za posao u svom kraju — ne samo prodavnice, nego i pekare, kafiće i benzinske pumpe, jer vas i vaš prodavac poredi sa njima. Razgovarajte sa drugim trgovcima i pogledajte statistiku rada, ako vaša zemlja objavljuje prosečne plate u trgovini po regionima. Ako dve velike prodavnice u kraju plaćaju više od vas, vaš prodavac to zna.
Treći faktor je sam posao. Razlika je da li neko samo uslužuje uz još jednu osobu ili celu smenu sam vodi prodavnicu. Pitanja u nastavku pokazuju šta posao čini težim i odgovornijim — a time i vrednijim.
- Kasa. Da li radi na kasi uz nekog drugog ili sam rukuje novcem, sam zatvara smenu i usklađuje kasu?
- Otvaranje i zatvaranje. Da li je uvek neko sa njim ili sam otvara i zatvara, sa ključevima i šifrom alarma?
- Samostalnost. Da li pita kad se desi nešto neuobičajeno ili sam odlučuje o reklamaciji, isporuci ili zameni za kolegu koji nedostaje?
- Stručnost. Da li prodaje upakovanu robu ili radi za pultom sa svežom robom: seče, meri, savetuje, prodaje proizvode sa starosnim ograničenjem?
- Radno vreme. Da li radi dnevne smene radnim danima ili otvara rano, zatvara kasno i dolazi vikendom i praznicima?
- Obuka drugih. Da li njega obučavaju ili on obučava nove i odgovara za to kako smena teče?
Odgovornost i težina posla treba da se vide u plati. Ako dvoje zarađuju isto, a jedno zatvara samo, a drugo nikad, pre ili kasnije to deluje nepravedno — i obično ode onaj koji nosi više.
Kada ove tri stvari spojite, dobijate realan raspon: iznad minimuma, oko tržišne plate, niže ili više u zavisnosti od odgovornosti. Ako je vaš raspon ispod tržišta, znajte zašto: da li umesto toga nudite predvidljiviji raspored, posao bliže kući ili fleksibilnost? Ako na to nemate odgovor, dobri kandidati neće ostati kod vas.
Koliko zaposleni zaista košta
Bruto plata je samo polazna tačka. Zaposleni poslodavca košta više od toga, a deo razlike se ne vidi na platnom listiću. Uzmimo primer u neutralnim jedinicama: bruto mesečna plata prodavca sa punim radnim vremenom je 1.000 jedinica. Tabela u nastavku pokazuje šta dolazi povrh toga. Stopa doprinosa poslodavca veoma se razlikuje od zemlje do zemlje — u nekima je samo nekoliko procenata, u drugim može biti i trećina bruto plate — pa primer koristi srednju vrednost.
| Stavka | Mesečno u primeru | Na šta obratiti pažnju |
|---|---|---|
| Bruto plata | 1.000 jedinica | Iz nje se odbijaju porezi i doprinosi samog zaposlenog — on kući nosi neto iznos. |
| Doprinosi i porezi poslodavca | 250 jedinica | Veoma se razlikuju od zemlje do zemlje; tačnu stopu zna onaj ko vam obračunava plate. |
| Godišnji odmori i praznici | oko 100 jedinica | I za to vreme se isplaćuje plata, ali neko mora da pokrije pult. |
| Bolovanje | oko 30 jedinica | U zavisnosti od pravila, poslodavac može da plaća deo, a izgubljene sate treba pokriti. |
| Obuka, radna odeća, sitnice | oko 20 jedinica | Kecelja, cipele, lekarski pregled gde je obavezan, poneki kurs. |
| Fluktuacija zaposlenih raspoređena na mesec | oko 50 jedinica | Zapošljavanje, obuka, početničke greške — ako se neko u proseku menja na svakih osamnaest meseci do dve godine. |
| Ukupno | oko 1.450 jedinica | Otprilike jedan i po put više od bruto plate — manje ili više, u zavisnosti od zemlje i prodavnice. |
Tako dobijate važnu brojku: koliko košta jedan radni sat. Ako posle odmora i praznika prodavac zaista stoji za pultom oko 150 sati mesečno, sat košta 1.450 ÷ 150 ≈ 10 jedinica. Zapamtite ovaj broj, jer vam on govori da li se dodatna smena isplati i koliko prometa treba da donese.
Najveća skrivena stavka je fluktuacija zaposlenih. Ako prodavac ode posle šest meseci, ne gubite samo vreme utrošeno na zapošljavanje, nego i nedelje obuke, kada su dvoje radili posao jednog, i greške na kasi iz prvog meseca. Koliko to tačno košta i kako to izračunati za svoju prodavnicu, detaljno je opisano u članku Ne možete da nađete prodavca: kako ga u maloj prodavnici zaposliti i zadržati. Ovde je dovoljno reći da je plata viša za nekoliko procenata često jeftinija od dvoje novih ljudi godišnje.
Koliko plata prodavnica može da podnese
Plate se ne isplaćuju iz prometa, nego iz bruto dobiti: onoga što od prodajne cene ostane posle nabavne cene. Prodavnica sa mesečnim prometom od 20.000 jedinica i prosečnom maržom od 25 odsto ostvaruje 5.000 jedinica bruto dobiti mesečno. Iz toga idu plate, zakup, energija, knjigovođa — i plata samog vlasnika. Kolika je zaista prosečna marža prodavnice, pokazuje članak Kolika je zaista tvoja marža?
| Situacija | Mesečni trošak plata (ukupno) | Udeo u bruto dobiti (5.000) | Ostaje za sve ostalo |
|---|---|---|---|
| Sam vlasnik | 0 jedinica | 0 % | 5.000 jedinica — ali vlasnik sam radi svaki sat |
| Jedan prodavac sa punim radnim vremenom | 1.450 jedinica | 29% | 3.550 jedinica |
| Jedan prodavac sa punim i jedan sa pola radnog vremena | oko 2.175 jedinica | oko 43% | oko 2.825 jedinica |
| Dva prodavca sa punim radnim vremenom | 2.900 jedinica | 58% | 2.100 jedinica |
Ne postoji jedan ispravan odnos: prodavnica mešovite robe sa dugim radnim vremenom, pekara i specijalizovana prodavnica veoma se razlikuju. Važno je da sopstveni odnos merite na isti način iz meseca u mesec i da primetite kad se pomeri. Ako plate uzimaju sve veći deo bruto dobiti, postoje dva moguća razloga: ili radi previše ljudi u satima kada nema kupaca, ili je marža pala. Prvo popravlja raspored, drugo cene. Šta na kraju ostaje vlasniku, razrađeno je u članku Koliko zarađuje mala prodavnica (i njen vlasnik)?
Da li se isplati još jedna osoba u špicu?
Najčešća odluka o platama u maloj prodavnici nije koliko platiti, nego koliko sati platiti. Druga osoba može da se isplati u popodnevnom špicu, ali ne ceo dan. Računica je jednostavna ako znate koliko košta radni sat i koliko prometa donosi svaki sat.
- U primeru dodatni radni sat košta 10 jedinica.
- Uz maržu od 25 odsto, taj sat treba da donese 10 ÷ 0,25 = 40 jedinica dodatnog prometa — samo da pokrije platu.
- Ako je prosečna kupovina 8 jedinica, to je pet kupaca na sat koji bez te osobe ne bi kupili: otišli bi zbog reda ili sledeći put otišli negde drugde.
- Dodatna osoba ne donosi samo promet: ako u mirnijim minutima popunjava police, proverava rokove ili prima robu, oslobađa vaše sate ili sate drugog zaposlenog.
- Ako špic traje samo sat ili sat i po, kratka smena koja se preklapa ili kolega sa nepunim radnim vremenom često je bolje rešenje od druge osobe ceo dan.
Bonusi: za šta ih davati, a za šta ne
Bonus deluje ako prodavac razume za šta je i može zaista nešto da uradi povodom toga. Ako zavisi od nečega na šta ne može da utiče — na primer od mesečnog prometa prodavnice, koji zavisi i od vremena i od akcije komšije — ne motiviše, nego postaje lutrija. A ako ga dajete za pogrešnu stvar, nagrađujete ponašanje koje ne želite.
| Uslov za bonus | Zašto je dobar ili loš | Kako ga meriti |
|---|---|---|
| Tačan obračun kase | Dobar: u potpunosti zavisi od prodavca i čuva novac prodavnice. | Razlika zabeležena pri zatvaranju smene ostaje u granici unapred dogovorenoj za mesec. |
| Mali otpis u njegovom delu | Dobar: rotacija robe, javljanje šta treba naručiti i pažnja su na njemu. | Otpis evidentiran s razlogom, mesečna vrednost upoređena sa prethodnim periodom. |
| Povratne informacije kupaca | Dobar: kvalitet usluge jedna je od najvažnijih prednosti prodavnice. | Mišljenje nekoliko stalnih kupaca, pohvale, pritužbe — na unapred dogovoren način. |
| Zajednički timski cilj | Dobar: podstiče saradnju, a ne međusobno nadmetanje. | Na primer mesec dana reda u magacinu ili zajednički dostignut cilj za otpis. |
| Samo promet | Loš: vodi ka nametljivoj prodaji, a na njega utiču stvari van kontrole prodavca. | Ako uopšte, onda samo na nivou tima i povezano sa maržom. |
| Stvari na koje ne može da utiče | Loš: radno vreme, vreme napolju ili novi konkurent ne zavise od prodavca. | Ne treba da bude uslov za bonus. |
Tačan obračun kase jedan je od najboljih uslova za bonus u maloj prodavnici, jer je merljiv i u potpunosti zavisi od prodavca. Ali za to svaka smena mora da se zatvara posebno i razlika mora da se beleži — inače na kraju meseca postoji samo zajednički manjak koji se ne može povezati ni sa kim. Ako zatvaranje smene i usklađivanje kase beležite za pultom, razlika se može pogledati smenu po smenu, a bonus postaje broj umesto rasprave. Kako se smena zatvara korak po korak, pokazuje članak Zatvaranje smene i usklađivanje kase, korak po korak.
Pojedinačno ili timski, mesečno ili kvartalno
Ako u prodavnici radi dvoje ili troje ljudi i često su zajedno za pultom, pojedinačni bonus lako vodi u nadmetanje: ko sedi za kasom, ko popunjava police, u čijoj smeni je nastao otpis. Tada bolje radi timski bonus, jer red čini zajedničkim interesom. Tamo gde svako radi sam u posebnim smenama, pojedinačni uslov — na primer sopstveni obračun kase — pravedan je i lako se meri. Često najbolje radi kombinacija: jedan pojedinačni i jedan zajednički uslov.
Mesečni bonus daje brzu povratnu informaciju, ali jedan loš mesec lako oduzme volju. Kvartalni je ujednačeniji, ali tri meseca su za prodavca dug period. U maloj prodavnici dobar kompromis je često mesečna isplata uz merenje na tri meseca: svakog meseca isplaćujete ono što je do tada postignuto, ali cilj pokriva duži period, pa jedna loša nedelja ne odlučuje o svemu. Bonus ne treba da bude veliki deo plate: ako od njega zavisi značajan deo mesečne zarade, prodavcu će nedostajati sigurna primanja.
- 11. Izaberite tri ili četiri uslovaTakve na koje prodavac može da utiče i koje i vi i on vidite na isti način: razlika u kasi, otpis, povratne informacije kupaca, zajednički cilj. Više uslova od toga niko ne može da drži u glavi.
- 22. Zapišite tačno kada se isplaćujePravilo ne treba da glasi „ako dobro radiš“, nego „ako mesečna razlika u kasi ne pređe unapred dogovorenu granicu“. Oko zapisanog pravila nema rasprave; oko izgovorenog je uvek ima.
- 33. Unapred odredite iznosFiksan iznos ili mali procenat plate, određen po uslovu. Prodavac treba unapred da može da izračuna koliko će dobiti — ako ne može, bonus ne motiviše.
- 44. Merite onako kako ste se dogovoriliRazlika u kasi smenu po smenu, otpis evidentiran s razlogom, povratne informacije na dogovoren način. Ako se način merenja promeni, prepišite i pravilo i recite to unapred.
- 55. Prođite kroz to jednom mesečno, za pet minutaŠta je uspelo, šta nije i zašto. Ako je neki uslov za nekoga stalno nedostižan, problem nije u čoveku, nego u uslovu — promenite ga.
- 66. Isplatite ga na vreme, uz platuBonus isplaćen sa zakašnjenjem nanese više štete nego što bonus donese koristi. Kad ste ga jednom zapisali, držite ga se — čak i ako mesec za prodavnicu nije bio dobar.
„Bonus nije dodatak na platu, nego obećanje: uradi ovo i dobićeš ovoliko. Ako je pravilo nejasno, nejasno je i obećanje.”
Šta nije novac, a ipak zadržava ljude
Dobri prodavci retko odlaze iz samo jednog razloga i retko samo zbog novca. Najčešći razlozi su nepredvidljiv raspored, plata isplaćena kasno ili netačno, to što im niko ne kaže šta rade dobro i osećaj da nema napredovanja. Mnogo toga je jeftinije od povišice — ali ne nadoknađuje platu daleko ispod tržišta.
- Predvidljiv raspored. Ko dve nedelje unapred zna kada radi, može da planira život. Smena prepravljena u poslednjem trenutku napravi više štete nego što je mala povišica popravi.
- Plata na vreme i tačno. Ako plata kasni i samo jednom, prodavac to neće zaboraviti. Držite se dana isplate i kad je mesec bio tesan.
- Poštovanje za pultom. Ne dajte primedbe pred kupcima i recite kada je nešto dobro urađeno — to je besplatno, a ipak retko.
- Prava obuka. Ko je prvih dana prepušten sam sebi, obično uskoro ode. O obuci govori članak Kako obučiti novog prodavca za 3 dana.
- Odgovornost i napredovanje. Pouzdanom prodavcu dajte ključeve, otvaranje, sopstvenu policu ili javljanje šta treba naručiti — i uz to vežite platni razred.
- Popust za zaposlene. Mali popust na kupovinu ili svakodnevna kafa i užina za pultom sitnica su, ali zaposleni to primećuju. Ako evidentirate sopstvenu potrošnju, vidite i koliko to košta.
- Fleksibilnost. Zamena smene zbog roditeljskog sastanka, ispita ili pregleda kod lekara — ako može, omogućite je. Prodavac će to zapamtiti.
Vredi i pitati ljude koji odlaze zašto odlaze. Iskren razgovor na odlasku otkriva više od bilo koje tabele plata: ako je odgovor raspored ili način na koji se postupalo sa njima, neće ostati ni sledeća osoba, koliko god da joj platite. A ako je odgovor jednostavno da drugde plaćaju više, i to je važna informacija za vašu sledeću odluku o platama.
Povišica: kada i kako razgovarati o njoj
Najgore vreme za razgovor o povišici je kada prodavac već razmišlja o otkazu. Mnogo je bolje imati rutinu: jednom godišnje, u unapred poznato vreme, preispitate platu svakog zaposlenog, čak i ako niko nije tražio. Tako povišica nije usluga ni rezultat cenkanja, nego predvidljiv postupak.
- Jednom godišnje, u isto vreme. Na primer na početku godine ili kada se promeni zakonski minimum. Prodavac zna kada da očekuje preispitivanje.
- Ponovo pogledajte tržište. Lokalne plate mogu mnogo da se promene za godinu dana; ono što je prošle godine bilo konkurentno, ove možda nije.
- Uračunajte inflaciju. Ako su cene tokom godine primetno porasle, nepromenjena plata je zapravo smanjenje. Vaš prodavac to tačno oseća.
- Vežite je za odgovornost. Ako neko preuzme novi zadatak — samostalno zatvaranje, obuku, naručivanje — to treba da se vidi u plati, a ne samo u obimu posla.
- Ne dajte „tihe“ povišice. Ako jednom zaposlenom bez reči plaćate više, drugi će pre ili kasnije saznati. Zapisani platni razred i jasno pravilo sprečavaju ogorčenost.
- Ako sada ne možete da date povišicu, recite zašto i kada ćete ponovo razmotriti. Ćutanje je gore od iskrenog „ne sada, ali sešćemo ponovo u junu“.
Iz ugla prodavca: šta pitati i kako tražiti povišicu
Ako ste prodavac, vaša plata nije samo broj u ugovoru. Vredi već na prvom razgovoru razjasniti od čega se sastoji, kada će biti isplaćena i šta još ide uz nju — kasnije je pitati mnogo neprijatnije. Pitanja u nastavku nisu zahtevna; pošten trgovac rado će na njih odgovoriti, a ako ne odgovori, i to vam nešto govori.
| Pitanje | Zašto je važno | Na šta obratiti pažnju u odgovoru |
|---|---|---|
| Da li govorimo o bruto ili neto iznosu? | Razlika može biti velika, u zavisnosti od odbitaka u vašoj zemlji. | Tražite bruto iznos i procenu neto iznosa. |
| Kada i kako se isplaćuje plata? | Predvidljiva isplata je osnova i vašeg mesečnog budžeta. | Određen dan, na bankovni račun, uz pisani platni listić. |
| Kako se plaćaju prekovremeni rad i vikendi? | Na mnogim mestima pripada dodatak, ali ne svuda. | Jasan odgovor, a ne „nekako ćemo se dogovoriti“. |
| Postoji li bonus i koje je pravilo? | U praksi se nejasan bonus često ne isplati. | Zapisan uslov, poznat iznos, redovna isplata. |
| Koliko traje probni rad i šta se menja posle njega? | Tokom probnog rada obe strane lakše mogu da odustanu. | Poznato trajanje i, ako sledi povišica, koliko iznosi. |
| Koliko unapred ću znati svoj raspored? | Raspored određuje okvir vašeg privatnog života. | Najmanje nedelju ili dve unapred, retko menjan. |
Povišicu tražite činjenicama, a ne žalbama. Zapišite šta se promenilo otkako ste zaposleni: koje ste nove zadatke preuzeli, da li zatvarate sami, da li ste nekoga obučili, koliko je tačna vaša kasa, da li je otpis opao na polici o kojoj brinete. Proverite koliko se u okolini plaća sličan posao i navedite konkretnu brojku. Ne pitajte za pultom između dva kupca; zamolite za mirnih petnaest minuta. Ako je odgovor za sada ne, pitajte šta bi bilo potrebno i kada ćete ponovo razgovarati o tome.
Česte greške
- Računanje samo bruto plate. Bez doprinosa, odmora, bolovanja i fluktuacije zaposleni izgleda mnogo jeftiniji nego što jeste.
- Merenje plata prema prometu. Plate se isplaćuju iz marže; prodavnica sa niskom maržom i velikim prometom može da podnese manje plata nego što izgleda.
- Dvoje ljudi ceo dan zbog špica od devedeset minuta. Kratka smena koja se preklapa često obavi isti posao za upola manje novca.
- Bonus samo za promet. Vezuje novac za nametljivu prodaju i za sreću van kontrole prodavca.
- Bonus obećan usmeno i nikad zapisan. Na kraju meseca svaka strana pamti nešto drugo.
- Kašnjenje sa platom ili bonusom. Jedno jedino kašnjenje uništi više poverenja nego što ste izgradili za godinu dana.
- Tihe, pojedinačne povišice. Pre ili kasnije izađu na videlo, a ostali to doživljavaju kao nepravdu.
- Razgovor o plati tek kada neko da otkaz. Tada je obično prekasno, a i skuplje.
- Verovanje da novac rešava sve. Uz nepredvidljiv raspored i loš odnos ni viša plata nikoga neće dugo zadržati.
Sažetak
- Donja granica plate je lokalni minimum; stvarni nivo su lokalna tržišna plata i odgovornost posla.
- Zaposleni poslodavca košta više od svoje bruto plate; u primeru jedan i po put više, ali tačan odnos zavisi od zemlje.
- Troškove plata merite prema bruto dobiti i izračunajte koliko košta sat rada — to vam govori da li se dodatna osoba u špicu isplati.
- Bonus dajte za ono na šta prodavac može da utiče, po merljivom pravilu unapred zapisanom, i isplatite ga na vreme.
- Dobrog prodavca zadržavaju predvidljiv raspored, tačna plata, poštovanje i napredovanje — pored novca, a ne umesto njega.
- Preispitajte plate svake godine po transparentnom pravilu; a prodavac neka traži povišicu činjenicama i konkretnom brojkom.
Često postavljana pitanja
Koliko platiti prodavca?
Donja granica je lokalni zakonski minimum, ispod kog ne možete ići. Realan nivo određuje lokalna tržišna plata, odnosno koliko obližnje prodavnice, pekare i kafići plaćaju za sličan posao. Povrh toga dolazi odgovornost posla: ko sam radi na kasi, otvara i zatvara, treba da bude plaćen više. Pošto se pravila i tržišta razlikuju od zemlje do zemlje, konkretan iznos ne može se uopšteno navesti.
Koliko zaposleni košta poslodavca?
Više od bruto plate: povrh nje dolaze doprinosi i porezi poslodavca, zamena tokom odmora i bolovanja, obuka, radna odeća i trošak fluktuacije zaposlenih. U primeru iz ovog članka 1.000 jedinica bruto plate košta otprilike 1.450 jedinica mesečno. Odnos se veoma razlikuje od zemlje do zemlje, jer se razlikuju i stope doprinosa. Tačnu brojku može vam dati knjigovođa ili onaj ko vam obračunava plate.
Koja je razlika između bruto i neto plate?
Bruto plata je iznos u ugovoru, od kog se odbijaju porezi i doprinosi samog zaposlenog. Neto plata je ono što zaista stigne na račun zaposlenog. Povrh toga poslodavac može da plaća i sopstvene doprinose, koji se ne vide uvek na platnom listiću. Na razgovoru za posao uvek razjasnite o kojoj je reč.
Kako da saznam tržišnu platu u svom kraju?
Nekoliko nedelja pratite lokalne oglase za posao — ne samo prodavnice, nego i pekare, kafiće i benzinske pumpe. Razgovarajte sa drugim trgovcima i, ako vaša zemlja to objavljuje, pogledajte prosečne plate u trgovini po regionima u statistici rada. Dobar je znak i ako kandidati često navode određenu brojku kao svoje očekivanje. Vredi to ponovo proveriti jednom godišnje.
Koliko plata može da podnese mala prodavnica?
To je najbolje meriti prema bruto dobiti, odnosno marži, a ne prema prometu, jer se plate isplaćuju iz marže. Pogledajte koliki deo bruto dobiti uzimaju mesečni troškovi plata i koliko ostaje za zakup, energiju i vašu sopstvenu platu. Ne postoji jedan ispravan odnos, jer se vrste prodavnica veoma razlikuju. Ključno je meriti na isti način iz meseca u mesec i primetiti kada se odnos pomeri.
Kako da znam da li se dodatni prodavac u špicu isplati?
Izračunajte koliko košta jedan radni sat i podelite to procentom marže: toliko dodatnog prometa treba da donese u tom satu. U primeru iz ovog članka, uz trošak sata od 10 jedinica i maržu od 25 odsto, to je 40 jedinica. Zatim u prometu po satima pogledajte u kojim satima ima reda i tamo probajte dodatnu smenu. Posle nekoliko nedelja uporedite periode pre i posle.
Za šta vredi davati bonus u prodavnici?
Za ono na šta prodavac zaista može da utiče i što obe strane mogu da mere na isti način. Dobri uslovi su tačan obračun kase, mali otpis u njegovom delu, povratne informacije kupaca i zajednički timski cilj. Tri ili četiri uslova su dovoljna, jer više od toga niko ne prati. Pravilo zapišite unapred, a bonus isplatite na vreme, uz platu.
Zašto bonus na osnovu prometa nije dobra ideja?
Zato što promet zavisi od mnogo stvari na koje prodavac ne može da utiče: od vremena, radnog vremena, akcije u blizini ili novog konkurenta. Ako ipak vežete novac za njega, bonus postaje lutrija. Može da vodi i ka nametljivoj prodaji, koja odbija stalne kupce. Ako ga ipak želite, uvedite ga na nivou tima i povežite sa maržom.
Da li bonus treba da bude pojedinačni ili timski?
Ako prodavci često rade zajedno za pultom, bolji je timski bonus, jer red čini zajedničkim interesom i ne okreće ljude jedne protiv drugih. Ako svako radi sam u posebnim smenama, pojedinačni uslov, na primer sopstveni obračun kase, pravedan je i lako se meri. Često najbolje radi kombinacija jednog pojedinačnog i jednog zajedničkog uslova. Šta god da izaberete, pravilo treba da bude zapisano.
Koliko često treba davati povišicu?
Obavezna učestalost obično ne postoji, osim promena minimuma, ali vredi preispitati svaku platu jednom godišnje u unapred poznato vreme. Ponovo pogledajte lokalne plate i kako su se menjale cene, jer je uz inflaciju nepromenjena plata zapravo smanjenje. Ako neko preuzme novu odgovornost, i to treba da bude razlog za povišicu. Ako sada ne možete da je date, recite zašto i kada ćete ponovo razmotriti.
Kako da kao prodavac tražim povišicu?
Činjenicama, a ne žalbama. Zapišite šta se promenilo otkako ste zaposleni: novi zadaci, samostalno zatvaranje, kolega kog ste obučili, tačna kasa, manji otpis. Proverite lokalne plate, navedite konkretnu brojku i zamolite za mirnih petnaest minuta, umesto da pitate za pultom. Ako je odgovor za sada ne, pitajte šta bi bilo potrebno i kada ćete ponovo razgovarati o tome.
Šta da pitam o plati na razgovoru za posao?
Pitajte da li je iznos bruto ili neto, kada i kako se isplaćuje plata i kako se plaćaju prekovremeni rad i vikendi. Saznajte da li postoji bonus i koje je njegovo pravilo, koliko traje probni rad i šta se menja posle njega. Vredi pitati i koliko unapred ćete znati svoj raspored. Pošten trgovac odgovoriće na ovo rado i jasno.
Izgovorite naziv proizvoda i već je na kasi.
Boltom App preuzima posao iza pulta. Proizvod nalazite po fotografiji ili tako što jednostavno izgovorite njegovo ime — bez kodova i bez papirića. Ono što ode s police ili u kantu beleži se odmah tu, a ne u svesku. Radi uz vašu postojeću kasu, a ne umesto nje.
- Brzi kod sa fotografijom — ili izgovorite naziv proizvoda i kasa će ga pronaći.
- Sopstvena potrošnja u tri dodira, zabeležena na ime osobe.
- Dnevni otpis sa razlogom: isteklo, razbijeno, neupotrebljivo — sabrano u novcu.
Bez kartice · 2 minuta
