Sredinom decembra jedva stižete: za pultom je red, frižider dopunjavate dva puta dnevno, a uveče se pitate kada ćete konačno sesti. Onda dođe druga nedelja januara. U deset ujutru prodavnica je prazna, pola hleba je ostalo, a dnevni pregled pokazuje broj od kojeg vam se stegne stomak.
U ovakvim trenucima lako je pomisliti da nešto radite pogrešno. Ne radite: zatišje posle praznika javlja se u gotovo svakoj prodavnici, iz godine u godinu, otprilike u isto vreme. Pitanje nije da li će doći, nego koliko će biti veliko i šta ćete s njim. Ako odgovor znate unapred, januar nije zastrašujući, nego predvidiv — a može biti čak i koristan.
U ovom članku prolazimo kroz to zašto promet opada, kako da ga izmerite iz prošlogodišnjih brojki, s kolikim manjkom da računate, šta da radite s preostalom prazničnom robom, šta se prodaje u januaru, gde možete da uštedite troškove i vreme i za šta da iskoristite mirne nedelje. Na kraju su kontrolna lista po nedeljama i najčešće greške. O pripremi pre praznika piše članak Priprema za kraj godine: plan sezone za vašu prodavnicu od oktobra do januara — ovaj se nastavlja tamo gde se onaj završava.
Zašto u januaru promet zamire?
Januarsko zatišje nema jedan uzrok, nego nekoliko malih koji deluju istovremeno. Vredi znati koliko koji od njih teži u vašoj prodavnici, jer svaki traži drugačiji odgovor.
- Već potrošen novac. Porodice su u decembru potrošile više nego obično, a mnogi čekaju sledeća primanja do sredine januara. Korpa se smanjuje: kupci uzimaju ono što im treba, a dodatke preskaču.
- Odluke i dijete. Posle prazničnog jela i pića mnogi kupuju manje slatkiša, grickalica i alkohola, a više povrća, voća, jogurta i vode.
- Ostajanje kod kuće. Deo kratkih svakodnevnih kupovina nestaje: ko je na godišnjem odmoru, ne kupuje usput na posao, a ko štedi, kupuje ređe, s većom korpom, u velikoj prodavnici.
- Vreme. Hladnoća, mrak, bljuzgavica ili sneg zadržavaju više ljudi u kući, a oni koji ipak izađu ne svraćaju u prodavnicu na uglu „tek tako“.
- Senka decembra. Posle decembarskog skoka svaki normalan mesec izgleda slabo. Ako januar merite prema decembru, vidite pad dvostruko veći nego što zaista jeste.
Koliki je pad? Pogledajte prošli januar
Najbolja procena koliki će biti ovogodišnji pad jeste prošli januar. Uporedite ga s tri perioda: s decembrom, jer prema njemu osećate zatišje; s prosečnim mesecom, na primer oktobrom, jer on pokazuje stvarni pad; i, ako ga imate, s pretprošlim januarom, jer on pokazuje da li se pad povećava ili smanjuje.
Pogledajmo primer, u neutralnim jedinicama. Mala prodavnica u prosečnom mesecu dnevno ostvari 1.500 jedinica, u decembru 2.100, a u januaru 1.200. U primeru računamo sa po 30 radnih dana u sva tri meseca, prosečnom maržom od 25 odsto i fiksnim troškovima od 10.000 jedinica mesečno: to obuhvata zakup, režije, plate i ostale redovne stavke.
| Stavka | Prosečan mesec | Decembar | Januar |
|---|---|---|---|
| Dnevni promet | 1.500 jedinica | 2.100 jedinica | 1.200 jedinica |
| Mesečni promet (30 dana) | 45.000 jedinica | 63.000 jedinica | 36.000 jedinica |
| Bruto dobit (marža 25%) | 11.250 jedinica | 15.750 jedinica | 9.000 jedinica |
| Fiksni troškovi | −10.000 jedinica | −10.000 jedinica | −10.000 jedinica |
| Rezultat meseca | +1.250 jedinica | +5.750 jedinica | −1.000 jedinica |
Najvažniji broj nije 43, nego 20 odsto. Mereno prema decembru, uvek se završi panikom, ali mereno prema prosečnom mesecu vidite da se prodavnica nije srušila, samo se vratila na nivo malo ispod normalnog. Gubitak ne izaziva sam januarski promet, nego to što fiksni troškovi ostaju isti. To je tačka na kojoj možete da radite.
Gde promet opada? Podela po satima
Dnevni zbir govori samo koliko je promet manji, a ne kada. Ako prošli januar pogledate u podeli po satima, ispostavi se da pad nije ravnomeran: neki sati se jedva menjaju, drugi se prazne. Raspored i radno vreme vredi prilagoditi tome, a ne dnevnom proseku.
| Vremenski interval | Prosečan mesec, dnevni promet | Januar, dnevni promet | Promena |
|---|---|---|---|
| 7–9 | 300 jedinica | 285 jedinica | −5% |
| 9–12 | 330 jedinica | 240 jedinica | −27% |
| 12–15 | 270 jedinica | 195 jedinica | −28% |
| 15–18 | 390 jedinica | 330 jedinica | −15% |
| 18–20 | 210 jedinica | 150 jedinica | −29% |
| Ukupno | 1.500 jedinica | 1.200 jedinica | −20% |
Iz primera slede dve stvari. Prvo: rani jutarnji i kasni popodnevni interval donose najveći deo januarskog prometa, pa tu ne štedite na usluzi, jer su tu vaši stalni kupci. Drugo: kasno pre podne i rano popodne su mirni i tu možda nije potrebno da dvoje ljudi stoje za pultom. Ni večernji interval nije jak, ali to još ne znači da morate ranije da zatvarate — o tome više u odeljku o troškovima.
Januarski manjak i novac
Prodavnica iz primera januar završava s gubitkom od 1.000 jedinica. To samo po sebi nije problem ako ste ga očekivali i imate iz čega da ga platite. Problem nastaje ako decembarski pazar potrošite u decembru, a u januaru istovremeno stignu fiksni troškovi i računi za decembarsku robu. Dobit i novac se ne kreću istim tempom: kako da planirate rezervu i zašto i kasa profitabilne prodavnice može biti prazna, piše u članku Prodavnica je profitabilna, a ipak nema novca — zalihe i likvidnost. Ovde je dovoljno reći: januarsku rezervu odvojite u decembru, od decembarskog prometa, pre nego što ga potrošite.
Deo manjka ipak može da se popuni, i to ne sniženjima, nego na osnovu podataka. U primeru, tri jednostavna koraka:
- Manje preklapanja. U prosečnom mesecu dvoje ljudi radi istovremeno 4 sata dnevno, pre podne između 10 i 12 i po podne između 15 i 17. U januaru dva jutarnja sata preklapanja mogu da otpadnu, jer je interval 9–12 slabiji za 27 odsto. Uz trošak rada od 8 jedinica po satu, to je 2 × 8 × 30 = 480 jedinica.
- Januarska korpa. Nekoliko dobro odabranih januarskih proizvoda i jedna-dve male akcije donose 60 jedinica dodatnog prometa dnevno. Pošto akcija znači manju maržu, uz 20 odsto to je 60 × 30 × 0,20 = 360 jedinica dobiti.
- Jedan frižider manje. Sezonski frižider za pića uključen za decembar u januaru nije potreban. Ako dnevno troši struje za 3 jedinice, njegovo isključivanje štedi 3 × 30 = 90 jedinica.
Zajedno tri koraka daju 480 + 360 + 90 = 930 jedinica. Januar se tada završava na −70 jedinica umesto na −1.000: neće postati dobar mesec, ali manjak gotovo nestaje. Više od toga retko se može izvući iz januara, a i ne mora. Cilj je da prodavnica stigne do februara netaknuta, s rezervom i bistrije glave.
„Januar nije tu da se pobedi, nego da se pametno preživi — da u februaru vrata otvori bolja prodavnica od one koja ih je zatvorila u decembru.”
Preostala praznična roba: rasprodaja, otpis, pakovanje
Dana 2. januara praznična roba preko noći gubi vrednost. Slatkiši u poklon-kutijama, čokolada u prazničnom pakovanju i praznična pića 27. decembra još idu kao pokloni; do sredine januara niko ih ne želi. Zato o onome što je ostalo morate brzo da odlučite: što duže stoji, to manje donosi.
Pogledajmo primer. Na polici je ostalo 40 kutija prazničnih slatkiša, nabavna cena 3 jedinice po kutiji, prodajna 5 jedinica. Ako ih ostavite, u januaru ćete možda po punoj ceni prodati 10 kutija, a ostalih 30 će isteći. Ali ako 2. januara pokrenete jednonedeljno sniženje od 30 odsto, a u drugoj nedelji pređete na 50 odsto, rezultat je sasvim drugačiji:
| Varijanta | Šta se proda | Prihod | Šta postaje otpis |
|---|---|---|---|
| Bez sniženja | 10 kutija po 5 jedinica | 50 jedinica | 30 kutija, 90 jedinica po nabavnoj ceni |
| 1. nedelja: −30% (3,50 jedinica) | 28 kutija | 98 jedinica | — |
| 2. nedelja: −50% (2,50 jedinica) | 8 kutija | 20 jedinica | 4 kutije, 12 jedinica po nabavnoj ceni |
| Sa sniženjem, ukupno | 36 kutija | 118 jedinica | 4 kutije, 12 jedinica |
Kada snižavate važnije je od toga za koliko. Prva nedelja je najvrednija, jer praznično raspoloženje još traje i mnogi još traže nešto za januarsko druženje ili za posao. Ako sniženje podesite unapred, s datumima, ne morate da ga se setite svakog jutra i neće se desiti da na polici stoji natpis akcije dok kasa naplaćuje staru cenu. O podešavanju vremenski ograničenih akcija i izboru između fiksne cene i procenta piše u članku Vremenski ograničene akcije: neka kasa naplati pravu cenu.
- Šta rasprodati na akciji: slatkiše u poklon-kutijama, čokoladu u prazničnom pakovanju, praznična pića, poklon-pakete. Očistite ih u prve dve nedelje januara; posle toga jedva da se pomeraju.
- Šta otpisati: praznične kolače kojima je istekao ili uskoro ističe rok, otvorene ili oštećene poklon-kutije, kvarljivu sezonsku robu. Zabeležite ih s razlogom — istekao rok, oštećeno, neprodivo — da biste sledeće godine videli šta ste prenaručili.
- Šta možete da spakujete za sledeću godinu: ukrase, dekoraciju izloga, salvete s božićnim motivima, sezonske korpe, prazne poklon-kutije. Spakujte ih u označenu kutiju i napišite na njoj šta je unutra i koliko.
- Na šta paziti zbog rokova: i deo trajne praznične robe ističe u roku od nekoliko meseci. Proverite rokove pre nego što odlučite da li može da se spakuje — ono što ni na proleće nećete moći da prodate, snizite sada.
Šta se prodaje u januaru?
Januarski kupci ne žele manje, nego nešto drugo. Decembarska polica, složena za poklone i praznični sto, u januaru drži pravu robu na pogrešnim mestima. Ako police prilagodite januarskoj korpi, kupci manje traže, a više nalaze.
- Osnovne namirnice. Hleb, mleko, jaja, brašno, ulje, pirinač, testenina — januarski kupci uzimaju ono što im treba, pa to uvek mora da bude tu, lepo vidljivo. Ako ih nema, kupci kupuju drugde i tamo i ostaju.
- Zdravi i dijetalni proizvodi. Jogurt, povrće, voće, mineralna voda, integralno pecivo, musli, napici bez šećera. Odluke su najjače u prve dve nedelje januara.
- Topli napici. Čaj, kafa, kakao, prah za toplu čokoladu, limun, med. Hladnim jutrima to su stalni stanovnici korpe.
- Sastojci za supu. Korenasto povrće, crni luk, krompir, suve mahunarke, kocke za supu, testenina za supu. Mali „kutak za supu“ na kraju police prodaje više nego kad je sve razbacano po prodavnici.
- Sitna zadovoljstva. Bolja čokolada, parče kolača, poseban čaj — januarski kupci ne troše na velike stvari, ali sebi dozvole malu nagradu. To najbolje ide pored pulta.
Osvežite i izlog, ne samo police. Božićna dekoracija koja i 2. januara stoji govori da se prodavnica još nije probudila. Čist, jednostavan zimski izlog s toplim napicima ili sastojcima za supu poručuje prolaznicima da i sada ovde ima onoga što im treba. Za ideje pogledajte članak Izlog i izgled prodavnice: ideje zbog kojih prolaznici zaista uđu.
Troškovi i vreme: radno vreme, raspored, energija, narudžbine
U januaru na promet možete malo da utičete, a na troškove i vreme mnogo više. Pitanje je uvek isto: koji sat, koji čovek, koji frižider i koja narudžbina zarađuje svoj trošak iz januarskog prometa.
- Radno vreme. Ne zatvarajte ranije bez razmišljanja. U primeru interval 18–20 donosi 150 jedinica dnevno; ako od toga na poslednji sat otpada 60 jedinica, uz maržu od 25 odsto to je 15 jedinica dobiti, dok trošak rada i energije za taj sat iznosi 8 + 2 = 10 jedinica. Taj sat se i u januaru još isplati. Tamo gde dobit nekog sata padne ispod njegovog troška, tu vredi razmisliti. O graničnom satu piše članak Do kada prodavnica treba da bude otvorena? Granični sat, nedelje i rano otvaranje.
- Raspored. Ne skraćujte radno vreme, skratite preklapanje. Gde je u januaru dovoljan jedan čovek, drugi neka radije bude u magacinu, kod polica ili na obuci, ili neka u ovim nedeljama iskoristi godišnji odmor.
- Godišnji odmori. Januar je najbolje vreme za odmore: posle decembarskog vrhunca i ekipi treba predah, a prodavnica može da izađe na kraj s manje ljudi. Ako odmore planirate za januar, ekipa će biti kompletna u prometnim mesecima.
- Energija. Isključite sezonski frižider, proverite vrata i zaptivke na frižiderima i osvetljenje koje je bilo potrebno samo u decembru. Koliko košta koji frižider, piše u članku Koliko te košta hlađenje? Račun za energiju u prodavnici.
- Naručivanje u manjim količinama. U januaru je naručivanje po decembarskim navikama najbrži put do viška zaliha. Naručujte ređe ili u manjim količinama, mereno prema prometu prošlog januara, a kod sveže robe pratite svakog dana šta ostaje.
Kako najbolje iskoristiti mirne nedelje
Ostatak godine uvek pobeđuje hitno: kupac, isporuka, red. U januaru konačno ima vremena za ono što je važno, a nikad hitno. Ako to uradite sada, cela godina će biti lakša. Vredi napisati spisak i svakom mirnom jutru dati po jedan zadatak.
- Čišćenje i sređivanje. Frižideri, uglovi iza polica, magacin, donji deo pulta — šta niste stigli da očistite u decembru, sada možete da sredite.
- Preuređivanje. Ako odavno planirate da pomerite policu ili promenite redosled u frižideru, sada ćete time ometati manje kupaca i imate vremena da isprobate.
- Popis i red u magacinu. Ako vam je popis na kraju godine još pred vama, lakše je u mirnim danima. Korake opisuje članak Popis na kraju godine u prodavnici, korak po korak — s kontrolnom listom.
- Obuka. Nov prodavac najbolje uči u januaru: ima vremena da mu pokažete naručivanje, zatvaranje smene, proveru frižidera, a kupci su strpljiviji kad ih je malo.
- Razgovori s dobavljačima. Januar je miran i za dobavljače, pa je lakše razgovarati o rokovima plaćanja, minimalnim narudžbinama i ovogodišnjim uslovima.
- Provera cena. Proverite kojim proizvodima je marža tokom godine skliznula jer je nabavna cena porasla, a prodajna nije. Ako treba da podignete cene, kada i kako to da uradite piše u članku Kada i kako povisiti cene, a ne izgubiti kupce.
- Analiza prošle godine i plan za ovu. Pogledajte po kategorijama šta je donelo promet i dobit, a šta nije, i šta biste ove godine uradili drugačije. Za jednostavan godišnji plan dobra polazna tačka je članak Biznis plan za otvaranje prodavnice: šablon, razrađen primer i brojke koje ga obaraju — logika brojki je ista i za prodavnicu koja već radi.
Ideje za januarske akcije koje ne spaljuju novac
U januaru akcija nije tu da vrati decembarski promet, jer ga neće vratiti. Tu je da dovede kupce do vrata, da im u korpu stavi jedan-dva artikla više i da stalni kupci osete da se isplati dolaziti ovde. Dobra januarska akcija je mala, ciljana i unapred znate kada se završava.
| Ideja | Kada | Šta pratiti |
|---|---|---|
| Rasprodaja prazničnih ostataka sniženjem u dva koraka | Dve nedelje od 2. januara | Manji popust u prvoj nedelji, veći u drugoj; ono što ostane posle toga je otpis, sa razlogom |
| „Paket za supu“: korenasto povrće, crni luk i kocke za supu u jednoj korpi | Od sredine januara do početka februara, u hladnim danima | Samo od proizvoda koji se ionako prodaju; ne stavljajte u njega robu kojoj uskoro ističe rok |
| Topli napitak po sniženoj ceni za jutarnje kupce | Radnim danima ujutru, od otvaranja do 9 | Rani jutarnji interval je ionako jak; akcija treba nešto da doda korpi, a ne samo da pojeftini kafu |
| Polica novogodišnjih odluka: dijetalni i zdravi proizvodi na jednom mestu | Prve tri nedelje januara | Ovo je više raspored police nego popust; ne treba snižavati, dovoljno je da budu na jednom mestu i lepo vidljivi |
| Malo zadovoljstvo kod pulta: bolja čokolada ili kolač | Ceo januar, posebno u drugoj polovini meseca | Male količine, na dobrom mestu; januarski kupci kupuju malu nagradu, a ne veliko pakovanje |
| Nešto za stalne kupce: degustacija, ostavljeno sveže pecivo | U najslabijim danima | Ne popust, nego pažnja; cilj je da dolaze i u februaru |
Najveća opasnost kod januarskih akcija je snižavanje cele police jer vas zatišje pritiska. Tada isti kupci kupuju iste stvari, samo jeftinije, i manjak postaje veći. Akcija je dobra ako proda nešto što kupac inače ne bi kupio ili s police skloni nešto što bi inače postalo otpis.
Januar je mesec stalnih kupaca. Ko i u ovo doba godine dolazi, kičma je prodavnice, i upravo će oni dolaziti i u februaru i martu. Pozdrav po imenu, ostavljeno pecivo, pitanje kako su prošli praznici vrede više od bilo kog procenta. Kako postići da se kupci vraćaju, piše u članku Stalni kupci: kako postići da se ljudi vraćaju. A ako se januarsko raspoloženje oseća i s druge strane pulta, s nestrpljivijim, mrzovoljnijim kupcima, članak Teški kupci u maloj prodavnici: 10 tipova koje zna svaki prodavac — i kako izaći na kraj s njima ima rečenice koje pale.
Kontrolna lista po nedeljama
Januar se ne planira u januaru, nego u poslednjoj nedelji decembra, dok u kasi još ima novca i vremena za odluku. Spisak u nastavku raspoređuje zadatke po nedeljama, od kraja decembra do početka februara.
- 11. Poslednja nedelja decembra: planirajtePogledajte prošli januar u poređenju s decembrom i s prosečnim mesecom, i u podeli po satima. Januarsku rezervu odvojite od decembarskog prometa, a januarsku narudžbinu odmerite prema prošlom januaru, ne prema decembru.
- 22. 2–8. januar: sklonite praznikePokrenite prvo sniženje prazničnih ostataka, skinite božićnu dekoraciju i preuredite izlog i police za januarsku korpu. Isključite sezonski frižider i proverite rokove na preostaloj robi.
- 33. 9–15. januar: zatvorite ostatkePređite na drugo, veće sniženje, a ono što i na kraju nedelje ostane, zabeležite kao otpis, sa razlogom. Trajne ukrase spakujte, označene, za sledeću godinu i zapišite šta ste prenaručili.
- 44. 16–25. januar: iskoristite zatišjeOvo su najslabije nedelje: sada je vreme za godišnje odmore, veliko čišćenje, preuređivanje i obuku. Razgovarajte s dobavljačima i proverite cene i marže.
- 55. Kraj januara: pogledajte brojkeUporedite ovaj januar s prošlim: da li je pad bio manji ili veći, koji sat i koja kategorija su se ponašali drugačije. Iz prošlogodišnjih pouka napravite jednostavan plan za ovu godinu.
- 66. Početak februara: vratite se u normaluVratite raspored na normalan rad, prilagodite narudžbine onome što ste naučili u januaru i isplanirajte sledeću sezonu. Zapišite šta biste sledećeg januara uradili drugačije i stavite to uz decembarske zadatke.
Česte greške
- Panično snižavanje. Ako zbog zatišja snizite sve, isti kupci kupuju iste stvari jeftinije, a manjak postaje veći. Akcija treba da bude mala, ciljana i da ima kraj.
- Prevelike narudžbine. Posle decembarskog prometa lako je naručiti decembarske količine. Januarsku narudžbinu odmerite prema prošlom januaru i radije dva puta naručite premalo nego jednom previše.
- Svaki sat otvoren s dvoje ljudi. Dnevni zbir zavarava: podela po satima pokazuje gde je preklapanje nepotrebno. Ne skraćujte prvo radno vreme, nego nepotrebno preklapanje.
- Nema novčane rezerve. Ako decembarski pazar potrošite u decembru, u januaru istovremeno stižu fiksni troškovi i decembarski računi. Rezervu odvojite u decembru.
- Merenje prema decembru. Januar merite prema prosečnom mesecu, a ne prema decembru. U primeru je to razlika između 20 i 43 odsto — drugim rečima, između mirne odluke i panike.
- Odlaganje preostale praznične robe. Svaki dan koji slatkiši u poklon-kutijama provedu po punoj ceni smanjuje šansu da se uopšte prodaju. Odlučite o njima 2. januara.
- Protraćene mirne nedelje. Ako januarske sate za pultom provedete gledajući u telefon, veliko čišćenje, obuka i plan klize za još jednu godinu.
Sažetak
- Zatišje posle praznika javlja se u gotovo svakoj prodavnici: zajedno ga izazivaju već potrošen novac, novogodišnje odluke, ostajanje kod kuće i loše vreme.
- Izmerite ga iz prošlog januara, prema prosečnom mesecu i prema decembru, u podeli po satima; u primeru dnevni promet iznosi 1.200 jedinica umesto 1.500, što je pad od 20 odsto.
- Uz iste fiksne troškove, prodavnica iz primera završava januar s gubitkom od 1.000 jedinica; rezervu odvojite u decembru.
- Skraćivanje preklapanja, januarska korpa i isključivanje jednog frižidera u primeru vraćaju 480 + 360 + 90 = 930 jedinica.
- Preostalu prazničnu robu rasprodajte u roku od dve nedelje vremenski ograničenim sniženjem u dva koraka; ono što ostane je otpis sa razlogom, a ukrase spakujte, označene.
- U januaru se prodaju osnovne namirnice, dijetalni proizvodi, topli napici, sastojci za supu i sitna zadovoljstva — oko njih uredite police i izlog.
- Mirne nedelje iskoristite za čišćenje, preuređivanje, obuku, razgovore s dobavljačima, proveru cena i plan za ovu godinu.
Često postavljana pitanja
Zašto promet prodavnice opada u januaru?
Zato što su kupci u decembru potrošili više nego obično, a mnogi čekaju sledeća primanja do sredine januara. Posle praznika mnogi drže dijetu, kupuju manje slatkiša i alkohola, a zbog godišnjeg odmora ili štednje ređe kupuju usput. Hladno, mračno vreme takođe znači manje izlazaka, pa svraća manje ljudi. To se dešava u gotovo svakoj prodavnici i ne znači da nešto radite pogrešno.
S kolikim padom u januaru treba da računam?
Najbolji odgovor je vaš prošli januar, jer se pad razlikuje od prodavnice do prodavnice i od kraja do kraja. U primeru iz članka dnevni promet u januaru iznosi 1.200 jedinica, što je 20 odsto manje od 1.500 jedinica prosečnog meseca i 43 odsto manje od 2.100 jedinica u decembru. Januar uvek merite i prema prosečnom mesecu, ne samo prema decembru, jer u poređenju s decembrom zatišje uvek izgleda veće. Ako imate brojke za dve godine, vidite i da li se pad povećava ili smanjuje.
Kako da proverim koliki je bio prošlogodišnji januarski pad?
Stavite jedan pored drugog prošli januar, prošli decembar i prosečan mesec, na primer oktobar, i pogledajte dnevni promet i bruto dobit. Zatim januar pogledajte i u podeli po satima, jer pad nije ravnomeran: u primeru rani jutarnji interval opada samo za 5 odsto, a kasni prepodnevni za 27. Ako vidite i promet i dobit po kategorijama, saznaćete šta se u januaru dobro prodaje. Sve to vredi uraditi u poslednjoj nedelji decembra, dok još ima vremena za odluku.
Koliko novca da odvojim za januar?
Najmanje koliko iznosi januarski gubitak plus decembarski računi koji dospevaju u januaru, a vredi dodati i malu rezervu. U primeru iz članka januar se završava s gubitkom od 1.000 jedinica uz fiksne troškove od 10.000 jedinica, ali na strani novca ovde može pasti i plaćanje decembarske robe. Rezervu odvojite u decembru, od decembarskog prometa, pre nego što ga potrošite. Za detaljno planiranje polaznu tačku daje članak Prodavnica je profitabilna, a ipak nema novca — zalihe i likvidnost.
Šta da radim s preostalom novogodišnjom robom?
Podelite je u tri grupe. Slatkiše u poklon-kutijama, čokoladu u prazničnom pakovanju i praznična pića rasprodajte u prve dve nedelje januara vremenski ograničenim sniženjem. Prazničnu robu kojoj je istekao rok, koja je oštećena ili neprodiva zabeležite kao otpis, sa razlogom, da biste sledeće godine videli šta ste prenaručili. Ukrase, dekoraciju izloga i sezonske korpe spakujte, označene, za sledeću godinu.
Koliko da snizim preostalu prazničnu robu?
Dobro funkcioniše sniženje u dva koraka: manji popust u prvoj nedelji, recimo 30 odsto, i veći u drugoj, recimo 50 odsto. U primeru iz članka tako se od 40 kutija prazničnih slatkiša proda 36, što donosi 118 jedinica, u poređenju s 50 jedinica koje bi doneli bez sniženja. U drugom koraku cena može da ide ispod nabavne, ali i to je više od otpisa. Ključno je da počnete 2. januara, jer svaki dan čekanja smanjuje šansu da se roba proda.
Šta se u maloj prodavnici dobro prodaje u januaru?
Osnovne namirnice poput hleba, mleka, jaja i testenine, jer januarski kupci kupuju ono što im treba. Dobro idu i zdravi i dijetalni proizvodi, povrće, voće, jogurt i mineralna voda, posebno u prvoj polovini meseca. U hladnim danima prodaju se topli napici i sastojci za supu. A pored pulta sitna zadovoljstva, bolja čokolada ili parče kolača, jer kupci ne troše na velike stvari, ali sebi dozvole malu nagradu.
Da li se u januaru isplati skratiti radno vreme?
Samo ako brojke pokazuju da dobit nekog sata pada ispod njegovog troška. U primeru iz članka poslednji sat u januaru donosi 60 jedinica prometa, što je uz maržu od 25 odsto 15 jedinica dobiti, dok trošak rada i energije za taj sat iznosi 10 jedinica, pa se još isplati ostati otvoren. Često ne vredi skraćivati radno vreme, nego preklapanje dvoje ljudi u slabim satima. Ako ipak nešto menjate, obavestite kupce na vreme, na vratima i na svojim profilima na internetu.
Kada bi zaposleni trebalo da idu na godišnji odmor?
Sredina i kraj januara obično su najbolje vreme, jer je posle decembarskog vrhunca promet najslabiji, a i ekipi treba predah. Ako odmore planirate za ove nedelje, ekipa će biti kompletna u prometnim mesecima. Januarske odmore vredi dogovoriti već u decembru, da svako može da planira. Pravila o odobravanju godišnjeg odmora razlikuju se od zemlje do zemlje, zato proverite lokalne propise ili pitajte stručnjaka.
Koje akcije se isplate u januaru?
Male, ciljane akcije za koje unapred znate kada se završavaju: rasprodaja prazničnih ostataka, paket za supu za hladne dane, jutarnja ponuda toplog napitka ili malo zadovoljstvo kod pulta. Polica novogodišnjih odluka, s dijetalnim proizvodima na jednom mestu, često deluje i bez ikakvog popusta. Ne snižavajte sve, jer tada isti kupci kupuju iste stvari jeftinije. Posle svake akcije uporedite brojke za dva perioda, da vidite da li je korpa porasla ili se samo smanjila dobit.
Šta da radim u prodavnici u mirnim januarskim satima?
Ono za šta ostatak godine nema vremena: veliko čišćenje, preuređivanje polica i frižidera, sređivanje magacina i obuka novog prodavca. U ovo doba je i lakše razgovarati s dobavljačima o uslovima. Vredi proveriti cene i marže, jer tokom godine mnogim proizvodima poraste nabavna cena, a prodajna ne. Mirni sati su dobri i za analizu prošle godine po kategorijama i za pravljenje jednostavnog plana za ovu godinu.
Koja je najčešća greška u januaru?
Panično snižavanje: kada zatišje natera trgovca da snizi sve, čime se manjak samo povećava. Česti su i ponovno naručivanje decembarskih količina, prazni sati s dvoje ljudi i nedostatak novčane rezerve. Mnogi januar mere prema decembru i zato vide pad dvostruko veći nego što zaista jeste. Sve to može da se izbegne ako prošli januar pogledate u poslednjoj nedelji decembra i odlučite unapred.
Izgovorite naziv proizvoda i već je na kasi.
Boltom App preuzima posao iza pulta. Proizvod nalazite po fotografiji ili tako što jednostavno izgovorite njegovo ime — bez kodova i bez papirića. Ono što ode s police ili u kantu beleži se odmah tu, a ne u svesku. Radi uz vašu postojeću kasu, a ne umesto nje.
- Brzi kod sa fotografijom — ili izgovorite naziv proizvoda i kasa će ga pronaći.
- Sopstvena potrošnja u tri dodira, zabeležena na ime osobe.
- Dnevni otpis sa razlogom: isteklo, razbijeno, neupotrebljivo — sabrano u novcu.
Bez kartice · 2 minuta
