Praznično radno vreme prodavnice: kada, koliko dugo, s kim — i kako će kupci saznati

Sredina decembra, vreme zatvaranja. Stalna mušterija pita za pultom: „Radite dvadeset četvrtog, je l' da? A do kada na dan dočeka Nove godine?“ Trgovac odmah kaže „isto kao prošle godine“, a onda uveče shvati da se ne seća tačno kako je bilo prošle godine. Ne zna ni ko radi između praznika, ni kog dana dobavljač hleba poslednji put dostavlja.

Praznici funkcionišu drugačije od obične nedelje. Kupci za nekoliko sati kupe ono što bi inače kupovali cele nedelje, a onda danima jedva da svrate. Dobavljači prave pauzu, i ekipa zaslužuje praznik, a na mnogim mestima postoje i posebna pravila o tome kada prodavnica sme da radi. Ko u ovo doba godine odlučuje po navici, lako može da plaća plate u praznoj prodavnici ili da bude zatvoren baš kada bi ceo kraj stajao u redu.

U ovom članku prolazimo kroz to kako da praznično radno vreme odredite na osnovu podataka, kako da rasporedite ekipu za praznike, šta da naručite pre i posle zatvaranja, kako da obavestite kupce i na šta da pazite kada ponovo otvorite. Primeri su vezani za 24. decembar, 31. decembar i prvi dan Nove godine, jer su u mnogim zemljama to ključni dani, ali vaši praznici mogu biti drugačiji; brojke su u neutralnim jedinicama. Koliko dugo raditi uopšte obrađujemo u članku Do kada prodavnica treba da bude otvorena? Granični sat, nedelje i rano otvaranje, a pripremu za ceo kraj godine u članku Priprema za kraj godine: plan sezone za vašu prodavnicu od oktobra do januara.

Zašto je praznično radno vreme drugačije

U običnoj nedelji radno vreme teče skoro samo od sebe: kupci su navikli na njega, raspored se ponavlja, a roba stiže uobičajenim danima. Oko praznika se ta rutina na nekoliko dana okrene naglavačke i odjednom se menja više stvari, koje utiču jedna na drugu.

• Ritam kupaca. Pred praznik svi kupuju u isto vreme, često sa punom korpom, a tokom praznika dolaze samo oni kojima je nešto ponestalo ili su nešto zaboravili.
• Pauza dobavljača. Mnogi dobavljači danima ne rade ili dostavljaju ređe. Ono što se rasproda posle poslednje isporuke nedostaje danima.
• Potrebe ekipe. Praznik je i za porodicu, a svi žele iste slobodne dane. To treba rešiti unapred, i to pravedno.
• Pravila. Na mnogim mestima postoje posebni propisi o radu prodavnica praznikom i nedeljom, o radu na državni praznik i o prazničnom dodatku. Razlikuju se od zemlje do zemlje, pa čak i od mesta do mesta.
• Trošak. Praznični sat može da košta više od običnog: praznični dodatak, grejanje, osvetljenje i osoba koja u to vreme nije kod kuće.

Obrazac praznika i šta ljudi kupuju

U većini malih prodavnica oko praznika se iz godine u godinu javlja sličan obrazac. Tačna vremena zavise od kraja, kupaca i lokalnih praznika, ali vredi krenuti od ove slike i doterati je sopstvenim prošlogodišnjim brojkama. Ako vaši praznici padaju na druge dane, ista logika važi: vrhunac pred praznik, miran praznik, novi vrhunac pred sledeći.

Najvažnije u tabeli: praznični promet se ne raspoređuje, nego se sabija u nekoliko sati. Jutro 24. decembra ili rano popodne na dan dočeka Nove godine često donese koliko ceo običan dan, ali posle toga se vrata satima jedva otvore. Zato pitanje nije da li raditi za praznik, nego tačno koje sate.

Odluka na osnovu podataka: da li se isplati raditi praznično popodne?

Praznični sat se isplati ako dobit koju donese — ne promet! — pokrije ono što košta rad u tom satu. Za to vam trebaju dve brojke: prošlogodišnji pazar po satima za isti dan i trošak jednog sata rada. Prođimo kroz primer u neutralnim jedinicama. Prošle godine 31. decembra, između 2 i 6 popodne, prodavnica je imala 600 jedinica pazara, a prosečna marža joj je 25 odsto. Popodne za pultom stoji jedan prodavac, sa 12 jedinica po satu, a u primeru pretpostavljamo praznični dodatak od 50 odsto, pa košta 18 jedinica po satu. Dodatno grejanje, osvetljenje i hlađenje popodne iznose 2 jedinice po satu. Dakle, jedan praznični sat rada košta 20 jedinica.

Popodne se u celini isplati: 150 jedinica dobiti minus 80 jedinica troška ostavlja 70 jedinica. Poslednji sat je, međutim, već u gubitku, jer 15 jedinica dobiti stoji naspram 20 jedinica troška. Ako zatvorite u 5, 135 jedinica dobiti minus 60 jedinica troška ostavlja 75 jedinica — dakle sa jednim satom manje zarađujete 5 jedinica više, a vaš kolega može da bude kod kuće sat ranije. To je praznični granični sat: sat u kojem dobit više ne pokriva trošak.

• Prilagodite brojke ovoj godini. Ako vam je pazar ove jeseni 10 odsto manji nego prošle godine, smanjite i prošlogodišnje praznične brojke. U primeru tada sat od 4 do 5 popodne donosi 108 jedinica pazara i 27 jedinica dobiti, što je i dalje 7 jedinica više od troška.
• Ako sami stojite za pultom, ni vaš sat nije besplatan. Računajte ga kao da plaćate zamenu, inače će vam svaki praznični sat izgledati isplativo.
• Pogledajte kuda odlazi izgubljeni promet. Ako zatvorite ranije, deo kupaca dođe ujutru, pa promet nije sasvim izgubljen, samo se pomera.
• Mislite i na lojalnost. Miran praznični sat donosi malo novca, ali ako ste jedini otvoreni u blizini, kupci će to zapamtiti. To ne možete izmeriti u jedinicama, ali o tome možete svesno da odlučite.
• Jedna godina nije obrazac. Ako imate podatke za dve ili tri godine, pogledajte sve: kišan praznik ili onaj koji padne na vikend može mnogo da iskrivi sliku.

Pravila, praznični dodatak, dani odmora

Pre nego što bilo šta okačite na vrata, proverite šta je dozvoljeno. Koji se dani računaju kao državni ili neradni praznici, da li prodavnica sme da radi nedeljom ili na praznik i, ako sme, koliko dugo — razlikuje se od zemlje do zemlje, pa čak i od regiona do regiona i od grada do grada. Mogu postojati lokalni praznici za koje u susednom gradu niko nije čuo, a ono što je dozvoljeno ponekad zavisi od veličine prodavnice, od toga da li vlasnik u njoj lično radi ili od vrste prodavnice.

• Proverite kojim danima je zatvaranje obavezno, a kojim je dozvoljeno radno vreme kraće.
• Raspitajte se koliki praznični dodatak pripada onome ko radi na državni praznik ili u nedelju i uključite ga u trošak sati.
• Pitajte koliko odmora zaposlenima pripada između dve smene i u toku nedelje, jer se to u gužvi oko praznika lako prekrši.
• Ako se pravila menjaju iz godine u godinu, ne polazite od prošlogodišnjeg obaveštenja, nego uvek od važećih propisa.

Raspored ekipe za praznike

Opšta načela pravljenja rasporeda — smene koje prate promet i trošak plata — obrađujemo u članku Raspored smena u prodavnici: da trošak plata ne pojede zaradu. Praznici ipak imaju nekoliko svojih posebnosti: svi traže iste slobodne dane, vrhunci su kratki i oštri, a to ko je radio prošlog Badnjeg dana računa se i ove godine.

• Prvo dobrovoljci. Pitajte ko bi rado radio oko praznika. Nekome je važan praznični dodatak, neko slavi neki drugi praznik, a neko bi radije bio slobodan na dan dočeka Nove godine nego na Badnji dan.
• Rotacija iz godine u godinu. Zabeležite ko je prošle godine radio najtraženijih dana i dajte mu ove godine prednost za slobodne dane. To je najjednostavniji način da raspored deluje pravedno.
• Rane prijave. Želje prikupite četiri nedelje unapred i odredite rok. Ko se do tada ne javi, raspoređuje se prema rotaciji.
• Dodatna osoba za vrhunac. Ujutru 24. decembra i ujutru 31. decembra trebaju vam dve osobe za pult i police; mirnim popodnevima dovoljna je jedna.
• Skraćeno radno vreme. Ranije zatvaranje ekipi često vredi više od celog slobodnog dana, a prodavnicu ne košta mnogo ako je popodne ionako mirno.
• Zagarantovan slobodan dan za svakoga. Svako unapred zna koji praznik sigurno ima slobodan, i to mu ne uzimajte u poslednjem trenutku.

Ako je ekipa mala i niko se ne javlja dobrovoljno, skraćeno radno vreme je pravedno rešenje. Mala prodavnica preživi zatvaranje u podne na Badnji dan, ali dobrog prodavca je teško zameniti ako svake godine baš on ostaje za pultom dok ostali slave. Poštovanje odmora i porodičnog vremena na duge staze je i u interesu prodavnice.

„Praznično radno vreme nije pitanje toga koliko trgovac može da izdrži, nego toga koji se sat isplati raditi — i od čijeg praznika za to uzimamo vreme.”

Naručivanje pre i posle prazničnog zatvaranja

Najveća zamka prazničnog naručivanja nije količina, nego pauza u isporukama. Mnogi dobavljači danima ne rade ili dostavljaju u spojenim danima, pa između poslednje isporuke pred praznik i prve posle njega može da prođe četiri ili pet dana. Tražite od svakog dobavljača praznični kalendar isporuka i naručivanje prilagodite njemu. Koliko naručiti za božićnu sezonu detaljno obrađujemo u članku Kada naručiti za Božić i koliko naručiti; ovde je reč o danima oko prazničnog zatvaranja.

Najvažnije načelo je poslednji dan pred zatvaranje: ono što tada ne prodate stari na polici ili u frižideru tokom zatvorenih dana. Zato svežu robu odmerite tako da se rasproda sat-dva pre zatvaranja, čak i ako poslednji kupac ne nađe hleb. Prazna polica za hleb u podne na Badnji dan manji je problem od dve gajbe hleba u otpisu 27. decembra.

Kako kupci saznaju kada radite

Ni najbolje praznično radno vreme ne vredi ako kupci za njega ne znaju. Ko na Badnji dan popodne zatekne zaključana vrata, sledeći put ide drugde, a ko ne zna da radite dan posle Nove godine, krene u veliki supermarket. Zato praznično radno vreme istaknite na što više mesta, i to najmanje dve nedelje unapred.

• Na vratima. Jasno čitljiv list krupnim slovima, razložen po danima. Vidi ga svako ko prođe, čak i kada ste zatvoreni.
• Kod kase. Malo obaveštenje na pultu ili pored kase i rečenica kupcu: „Na Badnji dan radimo do jedan.“ Tako će stalni kupci sigurno saznati.
• U izlogu. Tabla ili plakat koji se vidi sa ulice, da ga primete čak i oni koji samo prolaze.
• Na društvenim mrežama. Kratka objava dve nedelje unapred i podsetnik dan pred praznik. Tekst možete da prepišete sa obaveštenja na vratima.
• Na profilu na mapama i u pretraživačima. Ne zaboravite da i tamo ažurirate praznično radno vreme, jer ga mnogi proveravaju pre nego što krenu. Kako se upravlja profilom, obrađujemo u članku o pojavljivanju na mapama i u pretraživanju.

Kod obaveštenja je najvažnija jasnoća. Ne pišite „skraćeno radno vreme za praznike“, jer iz toga niko ne može da zaključi da li na Badnji dan zatvarate u podne ili u šest. Razložite po danima i satima, a ako neki dan ne radite, napišite to. Ako nešto promenite u poslednjem trenutku, ažurirajte svuda, inače će kupci verovati starom obaveštenju.

Kontrolna lista po nedeljama

Praznično radno vreme se ne sklopi za jedan dan. Ako počnete četiri nedelje unapred, poslednje nedelje nema žurbe, ekipa na vreme zna šta je čeka, a i kupci na vreme saznaju. Redosled u nastavku je polazna tačka koju možete da prilagodite svojim praznicima.

1. 11. Četiri nedelje unapred: odlučite o radnom vremenuPogledajte prošlogodišnji pazar po satima za praznike, izračunajte koji se sati isplate i proverite lokalna pravila. Odlučite koliko dugo ćete raditi kog dana.
2. 22. Četiri nedelje unapred: rasporedPrikupite želje za slobodne dane i dobrovoljce, pogledajte prošlogodišnju rotaciju i napravite praznični raspored. Okačite ga tamo gde ga svi vide.
3. 33. Tri nedelje unapred: kalendari isporukaTražite od svakog dobavljača praznične dane isporuke i naručivanja i zabeležite kada roba poslednji put stiže pred praznik, a kada prvi put posle njega.
4. 44. Dve nedelje unapred: naručivanje i obaveštenjeNaručite robu sa dugim rokom, isplanirajte poslednju narudžbinu sveže robe i istaknite praznično radno vreme na vratima, kod kase, u izlogu, na društvenim mrežama i na profilu na mapama.
5. 55. Poslednje nedelje: podsetnici i provereProverite da li se konačno radno vreme svuda pojavljuje, recite stalnim kupcima i postarajte se da svako zna kada radi. Podesite sniženje kvarljive robe za poslednje sate pred praznik.
6. 66. Poslednjeg dana pred zatvaranje: zatvorite kako trebaProđite kroz frižidere, kvarljivu robu ili prodajte ili zabeležite kao otpis, proverite temperaturu frižidera, odnesite ili zaključajte gotovinu, isključite sve što nije potrebno i uključite alarm.
7. 77. Prvog dana posle praznika: ponovno otvaranjeDođite ranije, prođite kroz frižidere i rokove trajanja, izložite svežu robu i pogledajte šta nedostaje. Uveče pomoću dnevnog pregleda uporedite pazar sa istim danom prošle godine.

Ponovno otvaranje posle praznika

Prvi dan posle praznika često počinje jakim jutrom: kupci žele svež hleb, mleko i povrće, jer je to kod kuće prvo ponestalo. Ako je polica za hleb prazna ili u frižideru stoji jogurt kome je istekao rok, kupac počinje godinu sa lošim utiskom. Zato ponovno otvaranje ne počinje otključavanjem vrata, nego temeljnom proverom.

• Frižideri i temperatura. Proverite da li je svaki frižider ispravno radio tokom zatvorenih dana, a ako se neki pokvario, robu koja je bila u njemu ne izlažite.
• Rokovi trajanja. Prođite kroz mlečne proizvode, suhomesnato i robu sa kratkim rokom. Ono čiji je rok istekao tokom zatvorenih dana skida se sa police.
• Otpis sa razlogom. Robu kojoj je istekao rok ili se pokvarila zabeležite kao otpis zajedno sa razlogom, da biste sledeće godine videli koliko je izgubljeno zbog praznika i čega treba naručiti manje.
• Sniženja. Robu sa kratkim rokom koja je još u redu isplati se sniziti već prvog dana, makar i zakazanom akcijskom cenom, da se rasproda do popodneva.
• Roba za prvi dan. Sveža roba treba da bude izložena do jutra, a kod robe sa dugim rokom proverite šta se rasprodalo u vrhuncu pred praznik i šta nedostaje na polici.

Nekoliko dana posle ponovnog otvaranja vredi sesti sa brojkama. Koliki su bili pazar i dobit za praznike, sat po sat, koliko je otišlo u otpis, koji sat je bio nepotreban i koji proizvod se prerano rasprodao. Zapišite to sada, jer se sledećeg novembra toga nećete sećati, a tada ćete na osnovu toga planirati sledeće praznično radno vreme.

Česte greške

• Odluka po navici. „Isto kao prošle godine“ — samo što niko ne zna da li se prošle godine isplatilo. Bez prošlogodišnjih brojki po satima odluka je nagađanje.
• Gledanje pazara umesto dobiti. Praznični sat sa 60 jedinica pazara može da izgleda dobro, ali ako donosi 15 jedinica dobiti naspram 20 jedinica troška, u gubitku je.
• Kasno isticanje radnog vremena. List okačen dan pred praznik većina kupaca neće videti, a stalni kupci će računati na staro radno vreme.
• Zaboravljen profil na mapama. Na vratima piše praznično radno vreme, a u pretrazi uobičajeno, i kupac zatekne zaključana vrata.
• Isti kolega svake godine u rasporedu. Ko svakog Badnjeg dana stoji za pultom, pre ili kasnije potražiće posao negde drugde.
• Neuračunata pauza u isporukama. Tek posle poslednje narudžbine saznate da dobavljač ne dolazi četiri dana, a frižider za mleko je prazan.
• Previše sveže robe pred zatvaranje. Puna polica hleba izgleda dobro u podne na Badnji dan, ali 27. decembra to je otpis.
• Ponovno otvaranje kao rutina. Ako se preskoči provera frižidera i rokova trajanja, prvi kupac u godini nađe na polici robu kojoj je istekao rok.

Sažetak

• Praznično radno vreme odredite na osnovu prošlogodišnjeg pazara i dobiti po satima za iste dane, a ne po navici.
• Praznični sat se isplati ako njegova dobit pokrije plate, praznični dodatak i energiju; u primeru je zatvaranje u 5 popodne na dan dočeka Nove godine ostavilo 75 jedinica naspram 70 kod zatvaranja u 6.
• Pravila o državnim praznicima, obaveznom zatvaranju, prazničnom dodatku i danima odmora razlikuju se od mesta do mesta — uvek proverite lokalne propise.
• Raspored napravite četiri nedelje unapred, uz dobrovoljce, rotaciju i skraćeno radno vreme, i svakome dajte zagarantovan slobodan praznik.
• Naručivanje prilagodite pauzi u isporukama: sveža roba treba da se rasproda pre zatvaranja, a kvarljivog naručite manje.
• Radno vreme istaknite dve nedelje unapred, razloženo po danima i satima, na vratima, kod kase, u izlogu, na društvenim mrežama i na profilu na mapama.
• Posle praznika prođite kroz frižidere i rokove trajanja, zabeležite otpis sa razlogom i zapišite pouke za sledeću godinu.

Često postavljana pitanja