Oglas „prodaje se prodavnica“ je primamljiv: postoji prostor, postoji oprema, postoji roba na policama, postoje kupci koji ujutru dolaze po hleb. Ne morate mesecima da čekate dozvole i uređenje prostora i ne morate da gradite bazu stalnih kupaca ni iz čega. Ko preuzme bakalnicu na uglu, malu pekaru ili mešovitu prodavnicu, ako sve ide dobro, vidi prihod od prvog dana.
Kvaka je u tome što se cena prodavnice koja radi ne plaća za opremu i zalihu, već za buduću dobit — a koliko ona iznosi, govori vam prodavac. Prodavac ima interes da prodavnica izgleda bolje nego što jeste; kupac ima interes da to na vreme primeti. Većina loših preuzimanja ne propada zbog prevare, već zato što je kupac poverovao dobrim mesecima, a loše nikada nije pogledao.
Ovaj članak pripada našoj seriji o otvaranju prodavnice, samo s druge strane. Da počinjete od nule, pomogli bi vam članci Koliko košta otvoriti malu prodavnicu? i Biznis plan za otvaranje prodavnice: šablon, razrađen primer i brojke koje ga obaraju; ovde gledamo šta proveriti kod postojeće prodavnice, kako izračunati poštenu cenu u neutralnim jedinicama i šta raditi u prvih 90 dana posle preuzimanja.
Preuzeti ili početi od nule?
Mnogi preuzimaju prodavnicu jer je najteži deo početka od nule — dokazivanje lokacije i izgradnja baze kupaca — već obavljen. Kod prodavnice koja radi ne morate da procenjujete koliko će kupaca doći; možete da pogledate. Zauzvrat na početku plaćate više i nasleđujete sve što ne valja u prodavnici: dotrajalu opremu, robu koja se sporo prodaje, stare navike, a ponekad i loš ugled.
| Aspekt | Preuzimanje prodavnice koja radi | Otvaranje nove prodavnice |
|---|---|---|
| Prihod u prvom mesecu | Da, od postojećih kupaca | Postepeni rast, obično s mesecima gubitka |
| Koliko je lokacija proverena | Može da se proveri iz brojki | Može samo da se proceni posmatranjem |
| Novac potreban za početak | Kupoprodajna cena + zaliha + rezerva | Uređenje + oprema + zaliha + gubici u periodu rasta |
| Vreme do otvaranja | Nedelje, uključujući primopredaju | Često meseci: prostor, dozvole, uređenje |
| Šta nasleđujete | Opremu, zalihu, ugovore, navike — i loše | Ništa, sve odlučujete vi |
| Glavni rizik | Preplatite promet koji ne postoji | Lokacija ne donosi planirani broj kupaca |
Preuzimanje nije uvek dobra ideja. Postoje situacije u kojima je jeftinije i čistije početi od nule ili jednostavno preći na drugu ponudu.
- Ako promet prodavnice godinama opada, a vi ne umete da kažete zašto — sam novi vlasnik neće vratiti kupce.
- Ako ugovor o zakupu uskoro ističe, a zakupodavac neće pismeno da obeća produženje — tada kupujete mesto koje nije vaše.
- Ako je u blizini nedavno otvoren diskont ili lanac, i upravo zato prodavac prodaje.
- Ako se najveći deo cene odnosi na opremu, a oprema je stara i za nekoliko godina će morati da se menja.
- Ako prodavac neće da preda nikakvu dokumentaciju, već samo priča priče — tada nema šta da se proveri, pa ni da se plati.
Šta zapravo kupujete?
Preuzimanje prodavnice u osnovi može da se odvija na dva načina. Jedan je da kupite firmu koja vodi prodavnicu — udele ili vlasnički udeo u društvu — a s njom i sve što firma poseduje: ugovore, prava, ali i dugove i obaveze. Drugi je da kupite samo imovinu: opremu, zalihu, možda naziv i bazu kupaca, i da prodavnicu nastavite da vodite u okviru sopstvene firme.
- Kupovina udela je često jednostavnija, jer ugovori i dozvole mogu da ostanu na firmi — ali je dobijate zajedno s prošlošću firme, uključujući dugove koje ne vidite.
- Kada kupujete imovinu, počinjete s čistim listom, ali zakup, odnosi s dobavljačima i dozvole obično moraju ponovo da se potpišu ili prenesu.
- Šta je povoljnije, zavisi od poreza, zakupa, položaja zaposlenih i prošlosti firme — to vam kaže stručnjak, a ne oglas.
- Koji god put da izaberete, tačno zapišite šta ulazi u prodaju: koja oprema, koja zaliha, koji naziv, broj telefona i stranica na društvenim mrežama, i šta ostaje prodavcu.
Provera brojki o prodaji
Prodavac vam obično daje jedan broj: „ovoliki je mesečni promet, ovoliko ostaje“. Taj broj je polazna tačka pregovora, a ne dokaz. Dokaz dolazi iz dokumentacije, i vredi već na prvom ozbiljnom razgovoru zapisati šta ćete tražiti. Ko rado preda sve, verovatno nema šta da krije; ko to stalno odlaže, i on ima svoje razloge.
| Šta tražiti | Šta pokazuje | Na šta paziti |
|---|---|---|
| Evidencija sa kase po mesecima, za najmanje 12, po mogućstvu 24 meseca | Stvarni promet, sezonalnost i trend | Godišnji zbir je manje važan od toga da li meseci rastu ili opadaju |
| Fakture dobavljača za isti period | Koliko je robe prodavnica nabavila — to mora da se slaže s prodajom | Ako nabavka ukazuje na to da je mogla da proda manje nego što tvrdi, nešto se ne slaže |
| Ugovor o zakupu, sa svim aneksima | Zakupnina, preostalo trajanje, povećanja i da li može da se prenese | Uslovi raskida, saglasnost zakupodavca za prenos |
| Računi za komunalije: struja, voda, otpad | Stvarni mesečni fiksni trošak i koliko troše stari frižideri | Tražite i račune za letnje mesece, a ne samo one najjeftinije |
| Obračun zarada i ugovori o radu | Ko tu radi, za koliko i pod kojim uslovima | Vlasnikov sopstveni rad nije među zaradama — njega morate da zamenite |
| Izveštaji knjigovođe za poslednje godine | Rezultat kakav se vidi u knjigama | Uporedite ih s evidencijom sa kase: dva izvora treba otprilike da se slažu |
Najvažnija provera je poređenje nabavke s prodajom. Ako je prodavnica za godinu dana nabavila robe u vrednosti od 100 jedinica, a njena prosečna marža s obzirom na asortiman iznosi otprilike 25%, onda je iz toga mogla da nastane prodaja od otprilike 130 jedinica, a ne 200. Ako prodavac tvrdi mnogo više, postoje dva objašnjenja: ili deo nabavke nije u dokumentaciji, ili prodaje nema. Nijedno nije dobra vest za kupca.
Česta rečenica u pregovorima o prodaji glasi da je „promet zapravo veći, samo ne ide sve preko kase“. To ne plaćajte. Kao prvo, ne možete to da proverite; kao drugo, ako je tačno, prodavac pokušava da vam proda sopstvenu nepravilnost — a vi prodavnicu nećete voditi na taj način. Cenu izračunajte na osnovu prometa koji se vidi na kasi i u knjigama.
Probni dani za pultom
Dokumentacija pokazuje prošlost, pult pokazuje sadašnjost. Pitajte prodavca da li možete da provedete nekoliko dana za pultom — kao pomoćnik, kao pripravnik, kako god njemu odgovara. Za nedelju dana o prodavnici saznate više nego iz bilo kog izveštaja: koliko ljudi dolazi, šta uzimaju, kada je gužva i kada prodavnica zjapi prazna.
- Budite tu najmanje tri različita dana, uključujući jedan radni dan i jedan dan vikenda, i ako je moguće, jedan na početku meseca i jedan na kraju.
- Brojte kupce sat po sat na jednostavnom listu za crtice i zabeležite otprilike koliko je ko potrošio. Dnevni promet koji navodi prodavac podelite brojem kupaca i pogledajte da li je dobijena prosečna korpa realna.
- Posmatrajte ko su kupci: stalni kupci koje prodavac zna po imenu ili slučajni prolaznici? Deo onih prvih veran je prodavcu, a ne prodavnici.
- Pogledajte iza frižidera, u uglove magacina i ispod polica: koliko ima prašnjave, istekle robe koja dugo stoji?
- Pitajte zaposlene šta funkcioniše, a šta ne — oni su često najiskreniji u vezi s tim zašto vlasnik prodaje prodavnicu.
Zaliha i oprema: koliko zaista vrede?
Prodavac zalihu i opremu obično procenjuje po onome što je za njih platio ili po onome za koliko bi ih prodao. Vama je važno koliko vrede u prodavnici, u vašim rukama. Kod zalihe to znači nabavnu cenu, ali samo prodajne robe; kod opreme — koliko će još raditi i koliko će vas do tada koštati.
- Zalihu prebrojte zajedno na dan primopredaje i procenite je po nabavnoj, a ne po prodajnoj ceni. Procenjena vrednost zalihe u ugovoru može da bude samo okvirna — konačan iznos treba da proizađe iz zajedničkog popisa.
- Robu kojoj je istekao rok, oštećenu robu i robu kojoj rok uskoro ističe izostavite iz popisa ili je prihvatite samo po delu cene.
- Ne plaćajte punu cenu za robu koja se sporo prodaje — robu koja se mesecima nije pomerila. Ono što se nije prodalo prodavcu, neće se prodati ni vama.
- Stari frižideri i zamrzivači troše više struje, češće se kvare, a njihova zamena je velika stavka. Pitajte koliko su stari i kada su poslednji put servisirani i pogledajte letnje mesece na računima za komunalije.
- Proverite i stanje kase, vaga, polica i osvetljenja. Cenu svega što za nekoliko godina mora da se zameni odbijte od vrednosti opreme.
- Razjasnite šta je u vlasništvu prodavca, a šta je iznajmljeno ili ustupljeno od dobavljača — frižider za piće ili aparat za kafu često ne pripadaju prodavnici.
Zakup, dobavljači, zaposleni i stalni kupci
Veliki deo vrednosti prodavnice nije na policama, već u njenim odnosima: u zakupu prostora, u uslovima izgrađenim s dobavljačima, u obučenim zaposlenima i u kupcima koji su navikli da dolaze ovamo. Ništa od toga ne prelazi na vas automatski — za svaku stavku posebno morate da proverite šta će ostati.
- Zakup: koliko još traje, da li može da se prenese na vas, da li je potrebna saglasnost zakupodavca i koliko će zakupnina porasti. Razgovarajte sa zakupodavcem pre nego što potpišete i tražite ono najvažnije pismeno.
- Dobavljači: povoljni uslovi plaćanja ili popusti prodavca možda su vezani lično za njega. Pitajte glavne dobavljače pod kojim uslovima bi radili s vama, jer u prvim mesecima lako mogu da traže plaćanje pri isporuci.
- Zaposleni: poznaju prodavnicu, kupce i dobavljače i tokom prelaznog perioda vrede mnogo. Saznajte da li će ostati, pod kojim uslovima rade i da li im se nešto duguje.
- Stalni kupci: neki od njih vole prodavnicu, drugi prodavca. Period primopredaje, kada je prodavac još tu i upoznaje vas s ljudima, mnogo pomaže da se zadrži većina kupaca.
- Naziv, broj telefona, stranica na društvenim mrežama: ako su vam i oni potrebni, upišite ih u prodaju i dogovorite kako će preći na vas.
Skriveni dugovi i obaveze
Najskuplja iznenađenja su ona koja ne vidite na policama. Ako kupite firmu, njeni dugovi postaju vaši; ali i kod kupovine imovine neka obaveza može da bude vezana za prodavnicu ili prostor. Tabela ispod skuplja najčešće znake upozorenja — nijedan nije nužno koban, ali o svakom vredi pitati.
| Znak upozorenja | Šta može da znači | Šta pitati ili tražiti |
|---|---|---|
| Neplaćene fakture dobavljača | Prodavnica duguje dobavljačima, a posle preuzimanja to može da padne na vas | Potvrda stanja kod dobavljača na dan primopredaje |
| Dugovanja za zakup ili komunalije | Zakupodavac ili isporučilac dug vezuje za prostor | Pismene izjave zakupodavca i isporučilaca |
| Neiskorišćen godišnji odmor, neisplaćene zarade | Ono što se duguje zaposlenima prelazi na novog vlasnika | Podaci o zaradama i izmirenje obaveza prema zaposlenima do primopredaje |
| Postupak koji je u toku kod nadležnog organa ili spor | Kazna, rešenje ili tužba vezani za firmu ili prostor | Pismena izjava prodavca i dubinska provera stručnjaka |
| Iznajmljena oprema ili oprema na lizing | Frižider, kasa ili aparat za kafu nisu obuhvaćeni novcem plaćenim za prodavnicu | Dokaz o vlasništvu nad opremom |
| Poreski dugovi ili rupe u knjigama | Obaveza koja proizlazi iz prošlosti firme | Pregled knjigovođe i odgovarajuća uverenja |
Najbolja zaštita od skrivenih dugova je dvostruka: prvo, prodavac u ugovoru jamči da osim navedenih nema drugih dugova; drugo, deo cene ne plaćate prvog dana, već ga zadržavate dok ne postane jasno da ništa neće isplivati. Kako to tačno zapisati, reći će vam advokat.
Koliko vredi prodavnica? Jednostavna procena
U praksi se vrednost male prodavnice najčešće računa po jednostavnom principu: korigovana godišnja neto dobit, pomnožena multiplikatorom, plus prodajna zaliha po nabavnoj ceni. Multiplikator izražava za koliko godina dobiti plaćate unapred. Koliki je, razlikuje se po tržištu, gradu i vrsti prodavnice; predstavu o tome daju vam lokalni knjigovođe, posrednici u prodaji firmi i oglasi za slične prodavnice na prodaju.
Ključna reč je korigovana. Dobit koju navodi prodavac gotovo uvek mora da se koriguje naniže iz tri razloga: vlasnikov sopstveni rad nije uračunat u troškove, budući troškovi — nova zakupnina, zamena frižidera — mogu da budu veći od dosadašnjih, a ono što je van knjiga se ne računa. Primer ispod odnosi se na malu prodavnicu prehrambene robe u stambenom naselju, u neutralnim jedinicama; u vašoj valuti redovi veličine će biti drugačiji, logika ostaje ista.
| Stavka | Iznos | Napomena |
|---|---|---|
| Godišnja neto dobit prema prodavcu | 70.000 jedinica | Provereno na osnovu evidencije sa kase i faktura |
| Tržišna zarada za vlasnikov rad | −30.000 jedinica | Onome ko stoji za pultom pripada plata — čak i ako ste to vi |
| Veća zakupnina po novom ugovoru | −6.000 jedinica | Zakupodavac je povećava pri prenosu |
| Zamena frižidera i dodatna potrošnja struje, preračunato na godinu | −4.000 jedinica | Dva stara frižidera, za zamenu u roku od godinu-dve |
| Korigovana godišnja neto dobit | 30.000 jedinica | Ovo je osnova za multiplikator |
| Multiplikator u primeru | × 2 | Razlikuje se po tržištu i vrsti prodavnice — proverite šta je uobičajeno na lokalu |
| Vrednost poslovanja prodavnice | 60.000 jedinica | Uključuje ispravnu opremu i bazu kupaca |
| Prodajna zaliha po nabavnoj ceni | + 21.000 jedinica | 25.000 na papiru, od čega je 4.000 istekla roba ili roba koja se sporo prodaje |
| Poštena gornja granica vaše ponude | 81.000 jedinica | Prodavac traži 120.000 jedinica |
Ova brojka nije konačna cena, već vaša gornja granica. Ako pregovori guraju iznad nje, to nije neuspeh pregovora, već signal: ili možete da pokažete zašto prodavnica vredi više — na primer zato što jedna kategorija očigledno ima prostora za rast — ili idete dalje. Vredi izračunati i koliko bi vremena prodavnici trebalo da vrati cenu ako bi joj promet u prvoj godini pao za deset procenata, jer se posle promene vlasnika to često dešava.
„Platite za prodavnicu onu dobit koju u njoj možete da ostvarite sami — a ne dobit koju je prodavac jednom ostvario u jednoj dobroj godini.”
Pregovori i plan plaćanja
Prodaja prodavnice retko se svodi na jedan iznos. Plan plaćanja, period primopredaje i zadržani iznos često vrede više od popusta od nekoliko hiljada jedinica. Ove tačke mogu da idu i u korist prodavcu — ako je prodavnica zaista ono što kaže, nema čega da se boji.
- Rate: deo cene plaćate pri primopredaji, a ostatak u mesečnim ili tromesečnim ratama. Tako sopstveni prihod prodavnice pomaže da se cena otplati, a prodavac ima interes da prodavnici ide dobro.
- Deo vezan za prodaju: deo cene dospeva ako promet u mesecima posle preuzimanja dostigne nivo koji je prodavac tvrdio. To je najbolji test toga da li su brojke bile tačne.
- Zadržani iznos: deo zadržavate tokom dogovorenog perioda kao pokriće za eventualne skrivene dugove.
- Period primopredaje: prodavac još dve do četiri nedelje stoji s vama za pultom, upoznaje vas s dobavljačima i stalnim kupcima i pokazuje vam male navike prodavnice.
- Zabrana konkurencije: vredi dogovoriti da prodavac neko vreme neće otvoriti prodavnicu u blizini — njen oblik i granice može da formuliše advokat.
- Posebna cena za zalihu: kupoprodajna cena treba da pokrije vrednost poslovanja, a zalihu plaćate posebno, na osnovu zajedničkog popisa na dan primopredaje.
Prvih 90 dana posle preuzimanja
Posle preuzimanja najveće je iskušenje da se sve promeni odjednom: novi raspored polica, novi asortiman, nove cene. Ali stalni kupci dolaze ovamo upravo zbog onoga na šta su navikli. U prvim mesecima merite, posmatrajte i menjajte jednu po jednu stvar — tako vidite šta je uspelo.
- 11. nedelja: primopredaja i sopstveno merenjeRadite za pultom zajedno s prodavcem. Učite rasporede dobavljača, rutinu otvaranja i zatvaranja, imena stalnih kupaca. Od prvog dana prodaju, otpis i sopstvenu potrošnju beležite u sopstvenoj evidenciji.
- 22–4. nedelja: poređenje brojkiUporedite sopstvenu nedeljnu prodaju s onim što su prodavčevi papiri pokazivali za isti period. Ako je razlika velika, sada je najlakše da se razjasni, dok je prodavac još dostupan, a deo cene još nije plaćen.
- 32. mesec: sređivanje polica i magacinaRobu koja se sporo prodaje rasprodajte akcijom ili u paketima, a robu kojoj je istekao rok evidentirajte kao otpis s razlogom. Pogledajte koja kategorija donosi dobit, a koja samo zauzima prostor.
- 42. mesec: dobavljači i usloviRazgovarajte s glavnim dobavljačima u svoje ime: uslovi plaćanja, dani isporuke, popusti. Ako vam neko ponudi lošije uslove, raspitajte se i drugde, ali nemojte da menjate sve odjednom.
- 53. mesec: radno vreme i asortimanNa osnovu prodaje po satima odlučite koji su sati prazni, a kada je gužva. Jedna ili dve promene asortimana ili radnog vremena — jedna po jedna, da biste videli efekat.
- 690. dan: poređenje s osnovom ceneIzračunajte stvarnu neto dobit za ta tri meseca i uporedite je s onim na čemu ste zasnovali kupoprodajnu cenu. Ako je deo plaćanja vezan za prodaju, ova brojka je i osnova za taj razgovor.
Sažetak
- Preuzimanje prodavnice koja radi dobra je ideja ako promet može da se proveri, zakup je siguran i ne plaćate više nego što prodavnica može da zaradi i vama.
- Tražite evidenciju sa kase po mesecima, fakture dobavljača, ugovor o zakupu i račune za komunalije, i uporedite nabavku s prodajom.
- Ne plaćajte promet van knjiga i provedite nekoliko dana za pultom brojeći kupce sami.
- Zalihu procenite po nabavnoj ceni bez istekle robe i robe koja se sporo prodaje, a opremu prema preostalom veku trajanja i potrošnji struje.
- Cena se zasniva na korigovanoj godišnjoj neto dobiti pomnoženoj lokalnim multiplikatorom, plus prodajna zaliha; plaćanje rasporedite i deo zadržite.
- U prvih 90 dana merite i menjajte samo jednu po jednu stvar.
Često postavljana pitanja
Koliko vredi prodavnica koja radi?
Vrednost male prodavnice najčešće se računa tako što se korigovana godišnja neto dobit pomnoži multiplikatorom uobičajenim na lokalnom tržištu i doda prodajna zaliha po nabavnoj ceni. U korigovanoj dobiti tržišna zarada za vlasnikov rad već se računa kao trošak, a uključene su i očekivane promene troškova. Multiplikator se razlikuje po tržištu, gradu i vrsti prodavnice, pa vredi steći predstavu o njemu od lokalnog knjigovođe ili iz oglasa za slične prodavnice na prodaju. Brojka do koje dođete vaša je gornja granica, a ne konačna cena.
Šta da tražim od prodavca pre kupovine prodavnice?
Najvažniji su evidencija sa kase po mesecima za najmanje jednu, po mogućstvu dve godine, fakture dobavljača za isti period, ugovor o zakupu sa svim aneksima i računi za komunalije. Tražite i podatke o zaradama, ugovore o radu i izveštaje knjigovođe. Oni otkrivaju stvarni promet, trend, fiksne troškove i da li se nabavka slaže s prodajom. Ako prodavac to neće da preda, to je samo po sebi odgovor.
Šta je promet „van knjiga“ i treba li da ga platim?
Tako se obično naziva promet koji, prema prodavcu, postoji, ali se ne vidi na kasi ni u knjigama. Ne vredi ga plaćati, jer ne možete da ga proverite, a čak i ako je stvaran, počivao bi na nastavku nepravilnog načina rada. Vi ćete prodavnicu voditi čisto, pa se kod vas taj promet neće pojaviti. Cenu uvek računajte na osnovu onoga što može da se dokaže na papiru.
Kako da proverim da li je promet koji navodi prodavac tačan?
Na dva načina: iz dokumentacije i sopstvenim očima. Na papiru uporedite fakture dobavljača s evidencijom sa kase — iz nabavke i prosečne marže možete otprilike da izračunate koliko je moglo da se proda. Tokom probnih dana za pultom brojte kupce sat po sat i pogledajte da li je dobijena prosečna korpa realna. Ako se slika iz oba pravca otprilike poklapa, brojke su verovatno ispravne.
Koliko vremena da provedem na probnim danima u prodavnici?
Najmanje tri različita dana, ali cela nedelja je još bolja. Uključite jedan radni dan i jedan dan vikenda, i ako je moguće, jedan na početku meseca i jedan na kraju, jer se prodaja oko isplate plata često razlikuje. Cilj nije obuka, već merenje: kupci po satu, prosečna korpa, stanje magacina i frižidera. U međuvremenu možete da razgovarate i sa zaposlenima i sa stalnim kupcima.
Da li da kupim firmu ili samo imovinu?
To zavisi od poreza, zakupa, položaja zaposlenih i prošlosti firme, pa vredi odlučiti uz advokata i knjigovođu. Kupovinom firme ugovori i dozvole često ostaju na snazi, ali vam pripadaju i dugovi firme. Kupovina imovine vam daje čist list, ali zakup i odnosi s dobavljačima obično moraju ponovo da se potpišu. U svakom slučaju, tačno zapišite šta ulazi u prodaju.
Kako da procenim zalihu pri preuzimanju?
Zalihu prebrojte zajedno na dan primopredaje i procenite je po nabavnoj, a ne po prodajnoj ceni. Izostavite robu kojoj je istekao rok, oštećenu robu i robu kojoj rok uskoro ističe, a zalihu koja se mesecima nije pomerila prihvatite samo po delu njene cene. Zalihu vredi rešiti odvojeno od kupoprodajne cene, tako da ugovor sadrži samo procenu, a konačan iznos proizađe iz zajedničkog popisa. Tako ne plaćate robu koja se do dana primopredaje već prodala.
Na šta da pazim u ugovoru o zakupu?
Koliko još traje, da li može da se prenese na vas, da li je potrebna saglasnost zakupodavca i kako se zakupnina menja pri prenosu. Pogledajte i uslove raskida i pravila o godišnjem povećanju. Razgovarajte sa zakupodavcem pre nego što potpišete i tražite važna obećanja pismeno. Čak i prodavnica koja cveta malo vredi ako za godinu dana morate da napustite prostor.
Kako da se zaštitim od skrivenih dugova?
Prvo, pitajte za njih stavku po stavku: stanja kod dobavljača, dugovanja za zakup i komunalije, ono što se duguje zaposlenima, postupke koji su u toku, iznajmljenu opremu. Za to tražite pismenu potvrdu ili izjavu na dan primopredaje. Prodavac u ugovoru jamči da osim navedenih nema drugih dugova, a vi deo cene neko vreme zadržavate. Tačnu formulaciju prepustite advokatu.
Da li se isplati platiti cenu u ratama?
Često da, i to može da koristi obema stranama. Prodavac dobija siguran prihod, a vi deo cene možete da platite iz sopstvenog prihoda prodavnice. Ako je deo vezan za prodaju, to je najbolji test toga da li su brojke bile tačne. Iznos, rokove i garancije rata stavite na papir, uz pomoć stručnjaka.
Koliko dugo prethodni vlasnik treba da ostane posle primopredaje?
Za malu prodavnicu obično je dovoljan period primopredaje od dve do četiri nedelje. Za to vreme prodavac vas upoznaje s dobavljačima i stalnim kupcima, pokazuje vam male navike otvaranja, zatvaranja i naručivanja i odgovara na vaša pitanja. Neki stalni kupci vezani su za prodavca, pa pomaže ako im on sam kaže da je prodavnica u dobrim rukama. Zapišite i ko je odgovoran za prodavnicu tokom perioda primopredaje.
Šta da radim u prvim mesecima posle preuzimanja?
Merite pre nego što bilo šta promenite. Od prvog dana beležite sopstvenu prodaju, otpis i sopstvenu potrošnju i uporedite ih s prodavčevim papirima. Sredite robu koja se sporo prodaje i isteklu robu, pregovarajte s dobavljačima u svoje ime, a tek onda menjajte asortiman ili radno vreme — jednu po jednu stvar. Oko 90. dana izračunajte stvarnu neto dobit i uporedite je s onim na čemu ste zasnovali kupoprodajnu cenu.
Izgovorite naziv proizvoda i već je na kasi.
Boltom App preuzima posao iza pulta. Proizvod nalazite po fotografiji ili tako što jednostavno izgovorite njegovo ime — bez kodova i bez papirića. Ono što ode s police ili u kantu beleži se odmah tu, a ne u svesku. Radi uz vašu postojeću kasu, a ne umesto nje.
- Brzi kod sa fotografijom — ili izgovorite naziv proizvoda i kasa će ga pronaći.
- Sopstvena potrošnja u tri dodira, zabeležena na ime osobe.
- Dnevni otpis sa razlogom: isteklo, razbijeno, neupotrebljivo — sabrano u novcu.
Bez kartice · 2 minuta
