Većini ljudi reči „biznis plan“ dozovu u misli debeo dokument pisan za banke, pun analiza tržišta i velikih rečenica. Ako otvarate prodavnicu u komšiluku, malu pekaru ili mešovitu radnju, to vam ne treba. Ono što vam treba, pre nego što potpišete ugovor o zakupu, jeste pisani odgovor potkrepljen brojkama na jedno pitanje: da li će ova prodavnica na ovom mestu moći da živi od svog rada?
Dobra vest je da je biznis plan prodavnice jednostavniji od većine. Prihod se može sastaviti od šačice brojki koje uglavnom možete sami da posmatrate: koliko ljudi prolazi pored vrata, koliko ih uđe, koliko kupe. Većina troškova je poznata pre otvaranja. Teži deo je iskrenost: da prođete i kroz oprezan scenario, a ne samo kroz očekivan, i da upišete stavke koje nisu prijatne.
Ovaj članak je treći deo naše serije o otvaranju prodavnice. Troškove smo obradili u članku Koliko košta otvaranje male prodavnice?, papirologiju u članku Koje dozvole su potrebne za otvaranje prodavnice? — ovde gledamo kako se sve to spaja u plan. Dobijate strukturu šablona, razrađen primer u neutralnim jedinicama i raspored za pisanje u trajanju od jedne nedelje.
Za koga pišete plan?
Ista prodavnica, iste brojke — ali naglasak plana zavisi od toga ko ga čita. Vredi napisati jednu iskrenu verziju za sebe i iz nje izvući ono do čega je drugom čitaocu stalo. Ako napišete tri različita plana za tri čitaoca, pre ili kasnije ni sami nećete znati koji je pravi.
- Za sebe: ovo je najvažnija verzija. Ovde idu i neprijatne brojke — oprezan scenario, vaša plata, otpis — jer na osnovu ovoga donosite odluku da krenete.
- Za banku ili zajmodavca: žele da znaju da li možete da vratite novac i ako stvari krenu lošije. Važni su rezerva, prag rentabilnosti i otplate, a ne entuzijazam.
- Za subvenciju ili program finansiranja: struktura i format su obično propisani. Sadržaj popunite iz istog, svog plana i pazite da se brojke ne razlikuju od onoga što ste napisali na drugim mestima.
- Za zakupodavca: mnogi zakupodavci žele da vide šta ćete raditi u prostoru i da li možete da plaćate zakupninu. Njima je dovoljan kratak opis prodavnice, asortimana i radnog vremena.
- Za partnera ili člana porodice koji ulaže novac: treba da vidi i rizike i rezervni plan, a ne samo dobar scenario.
Poglavlja plana: struktura šablona
Struktura u nastavku dovoljna je za biznis plan male prodavnice, pekare ili mešovite radnje, a dobra je polazna osnova i za kostur plana za banku ili subvenciju. Nije potrebno da svako poglavlje bude dugo — većina ima jednu do dve strane. Najvažnija je treća kolona: to su tačke na kojima većina planova greši.
| Poglavlje | Šta u njega ide | Tipična greška |
|---|---|---|
| 1. Rezime | Jedna strana: šta je prodavnica, gde će biti, za koga je, koliko novca joj treba i kada dostiže prag rentabilnosti | Piše se prvi, pa se pretvori u reklamni tekst — napišite ga poslednji, iz gotovih brojki |
| 2. Prodavnica i vlasnik | Asortiman, radno vreme, iskustvo trgovca, ko stoji za pultom | Samo o entuzijazmu, a ne o iskustvu i radnim satima |
| 3. Lokacija i kupci | Prebrojani prolaznici, stanovnici i radna mesta u blizini, konkurenti i njihovo radno vreme | „Prometna ulica“ — bez ijednog broja |
| 4. Asortiman i cene | Kategorije, njihov očekivani udeo u prodaji i njihova tipična marža | Jedna prosečna marža za sve, iako mleko i slatkiši donose veoma različite iznose |
| 5. Plan prihoda | Kupci × prosečna korpa × radni dani, u tri scenarija, uključujući mesece zaleta | Odozgo nadole („2% lokalne potrošnje“) i prikazan samo jedan scenario |
| 6. Plan troškova | Mesečni fiksni troškovi stavku po stavku, promenljivi kao udeo u prodaji: otpis, provizije za kartice, sopstvena potrošnja | Nedostaju otpis, sopstvena potrošnja i plata vlasnika |
| 7. Prag rentabilnosti | Mesečna prodaja i dnevni broj kupaca pri kojima je prodavnica na nuli | Izostavljen ili samo kao godišnji prosek koji skriva težak mesec |
| 8. Početni kapital i finansiranje | Uređenje, početna zaliha, depozit, gotovinska rezerva — i odakle sve to dolazi | Rezerva je izostavljena ili pokriva jedan mesec |
| 9. Rizici i rezervni plan | Šta se dešava ako prodaja ostane na opreznom nivou, ako se otvori konkurent, ako se pokvari frižider | „Nema značajnih rizika“ — u to niko ne veruje, pa ni vi |
| 10. Mesečno praćenje | Koje brojke proveravate svakog meseca i šta radite ako odstupaju | Nedostaje, a plan posle otvaranja završi u fioci |
Lokacija i kupci: brojte, ne nagađajte
Plan prihoda počiva na tome koliko ljudi uđe svakog dana. To ne možete da izmislite, ali možete da posmatrate. Sedite preko puta prostora koji imate u vidu — na klupu, u izlog kafića — i brojte koliko ljudi prođe pored vrata. Ne ceo dan, ali u više doba dana i više dana: utorak ujutru i petak popodne daju veoma različitu sliku.
- Brojte najmanje tri dana, svaki u tri termina: jutarnji odlazak na posao, sredina dana i popodnevno-večernji povratak kući. Pola sata po terminu je dovoljno; to zatim preračunajte naviše.
- Posmatrajte u kom smeru ljudi idu: vašom stranom ulice ili drugom? Žure li ili šetaju? Gomila koja žuri ka autobuskoj stanici retko staje da kupuje.
- Obiđite konkurente na razdaljini koju vaši kupci prelaze pešice: šta prodaju, dokle rade, koliko ljudi čeka u redu za pultom u šest uveče.
- Pogledajte šta je u okolini: stanovi, porodične kuće, kancelarije, škola, ambulanta. Iz toga vidite kada će ljudi kupovati kod vas i šta.
- Ako se useljavate u prostor u kojem je prodavnica zatvorena, pitajte komšije zašto je zatvorena. Odgovor često vredi više od bilo kakvog računa.
Prihod odozdo nagore — razrađen primer
Plan prihoda je jedna jedina formula: broj kupaca dnevno × prosečna korpa × broj radnih dana u mesecu. Broj kupaca procenjujete iz posmatranja lokacije, a prosečnu korpu iz svog asortimana i iskustva sličnih prodavnica. Tamo gde su vam podaci tanki, tri scenarija vas drže iskrenim: ne tvrdite jedan broj, već raspon.
Primer u nastavku je mala prehrambena prodavnica u stambenom naselju, koja radi 26 dana mesečno. Iznosi su u neutralnim jedinicama i svaka brojka je neto, bez poreza na promet — u vašoj valuti redovi veličine biće drugačiji, ali logika je ista. Na osnovu asortimana, mešana marža prodavnice je 28%; otpis od toga odnese otprilike 2 procentna poena, a provizije za kartice otprilike 1, pa u primeru prodavnici zaista ostaje 25%.
- Mešana marža je ponderisani prosek kategorija: ako je polovina prodaje osnovna hrana s niskom maržom, četvrtina pekarski proizvodi i sveža roba, a četvrtina pića, slatkiši i kućna hemija s višom maržom, prosek proizlazi iz tih udela, a ne iz najbolje kategorije.
- Osnovni artikli s niskom maržom dovode kupce; kategorije s višom maržom donose dobit. Potrebno vam je oboje, ali plan treba da pokaže koliko koja doprinosi.
- Prosečnu korpu ne procenjujte prema najvećoj kupovini: u maloj prodavnici većina kupaca uzme nekoliko artikala — hleb, mleko, piće.
- Ako ne znate kolika će tačno biti mešana marža, računajte s nekoliko poena manje nego što očekujete. Otpis je u prvim nedeljama veći nego kasnije.
| Scenario | Kupaca dnevno | Prosečna korpa | Mesečna prodaja (26 dana) | Marža (25%) | Mesečni fiksni troškovi | Mesečni rezultat |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Oprezan | 200 | 9 jedinica | 46.800 jedinica | 11.700 jedinica | 15.300 jedinica | −3.600 jedinica |
| Očekivan | 240 | 10 jedinica | 62.400 jedinica | 15.600 jedinica | 15.300 jedinica | +300 jedinica |
| Dobar | 280 | 11 jedinica | 80.080 jedinica | 20.020 jedinica | 15.300 jedinica | +4.720 jedinica |
Pogledajte šta ova tabela govori. U očekivanom scenariju prodavnica pokriva svoje troškove i platu vlasnika, ali prave dobiti ne ostaje. U opreznom svakog meseca treba ulagati novac. U dobrom postoji prostor za manevar. Ovakav plan vam ne govori da ne otvarate prodavnicu; govori vam da rezervu treba odrediti prema opreznom slučaju i da o zakupnini ili troškovima zarada još vredi pregovarati.
„Plan nije dobar zato što očekivani scenario lepo izgleda, već zato što biste preživeli oprezni.”
Troškovi — i šta se uvek izostavi
Većina ljudi dobro nabroji mesečne fiksne troškove, jer uz njih stiže račun: zakupnina, plate, energija, knjigovođa. Problem su stavke uz koje računa nema. Otpis na kasi ništa ne košta, sopstvena potrošnja se ne vidi na izvodu iz banke, a vlasnik se obično ponaša kao da radi besplatno. Sve tri su stvarni troškovi, a zajedno lako mogu da odluče da li prodavnica dostiže prag rentabilnosti ili posluje s gubitkom.
| Stavka troška | Primer mesečno | Šta mnogi zaborave |
|---|---|---|
| Zakupnina | 4.000 jedinica | Troškovi održavanja zgrade, učešće u komunalijama, godišnje povećanje zakupnine |
| Plate i doprinosi (jedan zaposleni) | 5.500 jedinica | Zamena tokom godišnjih odmora i bolovanja |
| Plata samog vlasnika | 3.000 jedinica | Ako je nema u planu, plan tvrdi da radite besplatno |
| Energija | 1.500 jedinica | Hlađenje leti troši više, a ovde spada i zimsko grejanje |
| Knjigovođa | 400 jedinica | Godišnji završni račun i naknada za dodatne zahteve |
| Ostalo: osiguranje, odvoz otpada, internet, održavanje | 600 jedinica | Servis frižidera i sitne popravke |
| Sopstvena potrošnja | 300 jedinica | Kafa za porodicu, užina prodavca, ono „samo jedan sok“ |
| Ukupno mesečni fiksni troškovi | 15.300 jedinica | Ovo je brojka koja vam treba za prag rentabilnosti |
| Otpis | oko 2% prodaje | Roba kojoj je istekao rok, oštećena, bajata — više u prvim nedeljama |
| Provizije za kartice | oko 1% prodaje | Raste s udelom plaćanja karticama, i to ne samo kod velikih prodavnica |
Otpis i sopstvena potrošnja zaslužuju posebne redove jer su to stavke koje najbrže rastu i najmanje se vide. U primeru, pri očekivanoj prodaji, otpis iznosi više od hiljadu jedinica mesečno — više od četiri puta više od onoga što prodavnici u očekivanom slučaju ostaje kao dobit. Ako otpis ispadne četiri odsto umesto dva, očekivani scenario prelazi u gubitak a da nije ušao nijedan kupac manje.
Prag rentabilnosti, jednostavno
Prag rentabilnosti je mesečni iznos prodaje pri kojem prodavnica niti zarađuje niti gubi novac. Za njegov izračun potrebno je jedno deljenje: mesečni fiksni troškovi podeljeni maržom koja ostaje posle curenja. U primeru, 15.300 ÷ 0,25 = 61.200 jedinica mesečne prodaje. Ispod toga prodavnica gubi novac, iznad toga ostvaruje dobit — pri čemu je plata vlasnika već uračunata.
Mesečna prodaja je, međutim, apstraktan broj. Mnogo više govori kada je preračunate nazad u kupce: 61.200 jedinica ÷ 26 dana ÷ prosečna korpa od 10 jedinica ≈ 236 kupaca dnevno. Taj broj možete da uporedite s onim što ste prebrojali na ulici. Ako lokacija ukazuje da je 200 kupaca realno, a vama treba 236, znate da stvar ne zavisi od vašeg entuzijazma, već od zakupnine, radnog vremena ili asortimana.
Vredi pomeriti prag rentabilnosti u oba smera. Koliko niže pada ako uspete da spustite zakupninu? Koliko više raste ako je mešana marža dva poena niža jer kupci kupuju više osnovnih artikala? Ovi mali računi pokazuju koji je faktor osetljiv — i gde pre otvaranja treba uložiti najviše rada.
Početni kapital i gotovinska rezerva
Početni kapital nisu samo oprema i prva porudžbina robe. Nova prodavnica ne dostiže očekivanu prodaju prvog dana: posle radoznalosti zbog otvaranja obično sledi pad, a stalne mušterije se stiču mesecima. I gubitke tih meseci treba unapred finansirati. Ako prodavnica iz primera u prvih šest meseci u proseku dostiže samo oprezan nivo, to je manjak od 3.600 mesečno, 21.600 jedinica za šest meseci — pre nego što se bilo šta pokvari.
- Jednokratno ulaganje: uređenje, police, frižideri, kasa, natpis. O tome detaljno govori naš članak o troškovima.
- Depozit i unapred plaćena zakupnina: to nije trošak, ali pri otvaranju isto tako nedostaje na vašem računu.
- Početna zaliha: roba na polici je vezan novac. Ako dobavljači u početku isporučuju samo uz plaćanje odmah, punu vrednost zalihe morate unapred da finansirate.
- Gotovinska rezerva za period zaleta: mesečni manjak opreznog scenarija, pomnožen brojem meseci koliko realno može da traje.
- Rezerva za nepredviđeno: pokvaren frižider, zakasnela dozvola, neplanirana prepravka. Ovo je posebna stavka, a ne deo prethodne.
Rizici i rezervni plan
Poglavlje o rizicima nije tu da umiri čitaoca, već da vas natera da razmislite unapred: šta ćete uraditi ako nešto ne ide po planu? U maloj prodavnici rizici su veoma konkretni i za svaki možete da napišete rečenicu o tome kako ćete reagovati.
- Prodaja dugo ostaje na opreznom nivou. Rezervni plan: koji trošak možete brzo da smanjite — kraće radno vreme u slabim terminima, manje plaćenih smena, uži asortiman.
- U blizini se otvara diskont ili lanac. Rezervni plan: po čemu ćete se razlikovati — sveža roba, blizina, duže radno vreme, lična usluga — i kako ćete to pokazati.
- Pokvari se frižider ili porastu cene energije. Rezervni plan: posebna stavka u vašoj rezervi i serviser kog možete da pozovete.
- Prodavac otpadne ili se vi razbolite. Rezervni plan: ko može da uskoči i da li je obučen za pult.
- Otpis je veći od planiranog. Rezervni plan: manje porudžbine kvarljive robe i nedeljni pregled onoga što se skida s police.
- Zakupodavac podigne zakupninu ili ne produži ugovor. Rezervni plan: šta piše u ugovoru o zakupu i koliko biste vremena imali da nađete novi prostor.
Plan nije jednokratan: mesečno poređenje
Većina biznis planova umire na dan otvaranja: napisani za banku, a zatim spremljeni u fioku. A plan tek posle otvaranja postaje zaista koristan, jer od tada postoji nešto s čim se stvarnost može porediti. Jednom mesečno, u mirnom satu, uporedite plan sa stvarnim brojkama: prodaja, broj kupaca, prosečna korpa, marža, otpis, sopstvena potrošnja.
Pitanje nije da li se brojke tačno poklapaju — gotovo nikad neće — već koja odstupa i u kom smeru. Ako je broj kupaca u redu, a korpa manja, na asortimanu treba raditi. Ako je prodaja dobra, a marža slaba, pogledajte otpis i cene. Ako su večernji sati prazni, pitanje je radno vreme. Za to vam je potrebna evidencija koja prikazuje brojke po proizvodu, po kategoriji i po satu; izveštaji u aplikaciji Boltom App, na primer, mogu da stave dva perioda jedan pored drugog, pa se planirani i stvarni mesec brzo mogu uporediti.
Česte greške u biznis planu
| Greška | Do čega dovodi | Kako je izbeći |
|---|---|---|
| Procena prihoda odozgo nadole | Jedan odsto velikog broja uvek izgleda kao mnogo — a ništa ga ne potkrepljuje | Kupci × korpa × radni dani, iz prebrojanih prolaznika |
| Samo jedan scenario | Nema odgovora na to šta se dešava ako stvari krenu lošije, a rezerva je premala | Oprezan, očekivan i dobar — rezervu odredite prema opreznom |
| Nedostaju otpis i sopstvena potrošnja | Plan pokazuje dobit, prodavnica je na nuli ili ispod, a vi ne razumete zašto | Poseban red za svaku stavku, s višim iznosom za prve nedelje |
| Vlasnik radi besplatno | Prodavnica je na papiru profitabilna, ali od nje ne možete da živite | Vaša plata među fiksnim troškovima |
| Rezerva za jedan mesec | Novac nestane u drugom ili trećem mesecu zaleta i počinjete da živite od zalihe | Rezerva za ceo period zaleta, plus posebna stavka za nepredviđeno |
| Plan ostaje u fioci | Odstupanja mesecima ostaju skrivena i izlaze na videlo prekasno | Jedan sat mesečno: plan i stvarnost jedno pored drugog |
Kako da ga napišete za nedelju dana
- 11. dan: svrha i čitalacZapišite u jednoj rečenici kakvu prodavnicu otvarate, gde i za koga. Odlučite ko će još čitati plan — banka, program subvencija, zakupodavac — i proverite koji format očekuju. Sakupite ono što već znate: ponude, uslove zakupa, cenovnike dobavljača.
- 22. dan: brojanje na uliciBrojte prolaznike ispred prostora po pola sata u tri doba dana, a isto uradite i kod slične prodavnice koja već radi. Obiđite konkurente: asortiman, cene, radno vreme. Brojke zapišite uveče, pre nego što zaboravite šta je bilo šta.
- 33. dan: asortiman i struktura maržeSastavite kategorije, procenite koliki udeo u prodaji donosi svaka i kolika joj je marža. Iz toga izračunajte mešanu maržu, a zatim od nje oduzmite procenjeni udeo otpisa i provizija za kartice.
- 44. dan: prihod u tri scenarijaKupci × prosečna korpa × radni dani — u opreznoj, očekivanoj i dobroj verziji. Uz to dodajte i period zaleta: prvi meseci ne počinju na očekivanom nivou.
- 55. dan: troškovi i prag rentabilnostiMesečni fiksni troškovi stavku po stavku, uključujući vašu platu i sopstvenu potrošnju. Podelite ih maržom posle curenja i preračunajte nazad u broj kupaca dnevno. Uporedite to s onim što ste prebrojali drugog dana.
- 66. dan: početni kapital, rezerva, riziciSaberite uređenje, depozit, početnu zalihu i manjak opreznog scenarija tokom zaleta, plus stavku za nepredviđeno. Zapišite šest najvećih rizika, svaki s rezervnim planom u jednoj rečenici.
- 77. dan: rezime i pogled sa straneSada napišite rezime od jedne strane, iz gotovih brojki. Zatim ga dajte nekome ko nije oduševljen idejom — knjigovođi, trgovcu kog poznajete — i zamolite ga da pronađe najslabiju tačku.
Sažetak
- Prvi čitalac biznis plana ste vi — napišite jednu iskrenu verziju i iz nje izvucite ono što traže banka, program subvencija ili zakupodavac.
- Prihod procenite odozdo nagore: prebrojani kupci × prosečna korpa × radni dani.
- Uvek radite s tri scenarija, a rezervu odredite prema opreznom.
- Otpis, sopstvena potrošnja i vaša plata dobijaju svaka svoj red među troškovima.
- Prag rentabilnosti preračunajte u broj kupaca dnevno i uporedite ga s onim što ste videli na ulici.
- Posle otvaranja svakog meseca uporedite plan sa stvarnošću — to ga pretvara u alat.
Često postavljana pitanja
Šta treba da sadrži biznis plan prodavnice?
Za malu prodavnicu obično je dovoljno deset poglavlja: rezime, prodavnica i vlasnik, lokacija i kupci, asortiman i cene, plan prihoda, plan troškova, prag rentabilnosti, početni kapital i finansiranje, rizici i rezervni plan i mesečno praćenje. Većina poglavlja ima jednu do dve strane. Suština je u brojkama: koliko kupaca dolazi, koliko troše, koliki su mesečni troškovi i koliko novca vam treba za mesece zaleta. Kada se to iskreno razradi, pisani delovi su laki.
Koliko dugačak treba da bude biznis plan?
Plan male prodavnice za sopstvenu upotrebu može da ima osam do deset strana, uključujući tabele s proračunima. Ako ga traži banka ili program subvencija, dužina i format su često propisani, a to saznajete iz konkursa ili od zajmodavca. Dužina sama po sebi nije vrlina: kratak plan s dobro utemeljenim brojkama vredi više od debelog dokumenta punog opštih analiza tržišta. Rezime od jedne strane je ipak uvek potreban, jer mnogi ne čitaju ništa drugo.
Kako da znam koliko ću kupaca imati?
Tačno to niko ne zna, ali posmatranjem možete dobro da procenite. Prebrojte prolaznike ispred prostora u više dana i u više doba dana, a kod slične prodavnice koja već radi pogledajte koliki deo prolaznika uđe. Taj odnos prenesite na svoje mesto i zaokružite naniže, jer vas pri otvaranju još niko ne poznaje. U plan prihoda upišite raspon umesto jednog broja — s opreznim, očekivanim i dobrim brojem kupaca.
S kolikom prosečnom korpom da računam?
U maloj prodavnici većina kupaca uzme nekoliko artikala: hleb, mleko, piće, nešto sitno. Zato prosečnu korpu ne procenjujte prema velikoj vikend kupovini, već prema brzim kupovinama radnim danima. Dobra polazna tačka je da u sličnoj prodavnici posmatrate šta kupci stavljaju na pult i da to procenite tipičnim cenama svog asortimana. Posle otvaranja to ćete već u prvim nedeljama videti u sopstvenim podacima i moći ćete prema tome da prilagodite plan.
Kako da izračunam prag rentabilnosti?
Mesečne fiksne troškove podelite maržom koja ostaje posle curenja — odnosno maržom koja preostaje kada se odbiju otpis i provizije za kartice. Ako su mesečni fiksni troškovi 15.300 jedinica, a stvarna marža 25%, prag rentabilnosti je 61.200 jedinica mesečne prodaje. Vredi to preračunati nazad u broj kupaca dnevno: podelite brojem radnih dana i prosečnom korpom. Dnevni broj kupaca možete da uporedite s onim što ste prebrojali na lokaciji.
Koliko početnog kapitala i rezerve mi treba?
Opšta brojka ne postoji, jer lokacija, asortiman i uređenje nadjačavaju sve. Struktura je ipak uvek ista: jednokratno ulaganje, depozit, početna zaliha, gotovinska rezerva za period zaleta i posebna stavka za nepredviđeno. Rezervu za zalet izračunajte iz mesečnog manjka opreznog scenarija, za onoliko meseci koliko bi prodavnici realno moglo da treba da dostigne očekivani nivo. Rezerva za jedan mesec gotovo je uvek premala.
Šta banka traži u biznis planu prodavnice?
Obično to da li možete da vratite kredit i ako stvari krenu lošije od očekivanog. Zato najviše pažnje obično dobijaju prag rentabilnosti, oprezan scenario, rezerva i vaše sopstveno učešće. Mnogo znači i to da li iza brojki stoji posmatranje i da li imate iskustva u trgovini. Tačna očekivanja razlikuju se od banke do banke i od zemlje do zemlje, pa vredi unapred pitati koji format i priloge očekuju.
Da li moram da uračunam sopstvenu platu?
Da, i to je jedna od stavki koje se najčešće izostave. Ako plan ne sadrži trošak vlasnikovog rada, prodavnica će na papiru biti profitabilna, dok vi u stvarnosti radite deset ili dvanaest sati dnevno uzalud. Svoju platu stavite među fiksne troškove, u iznosu od kog biste dugoročno mogli da živite. Ako očekivani scenario tako više ne ispada dobro, bolje je da to znate sada nego za godinu dana.
S koliko otpisa da računam?
To mnogo zavisi od asortimana: kod svežih pekarskih proizvoda, povrća i rashlađenih proizvoda mnogo je veći nego kod konzervi ili pića. U planu ga vredi računati kao udeo u prodaji i za prve nedelje upisati veći iznos, jer tada još ne znate koliko brzo se šta prodaje. Jedno je sigurno: otpis nije nula, a u poređenju s dobiti male prodavnice to je velika stavka. Posle otvaranja beležite ga s razlogom, pa ćete videti da li planirani udeo važi.
Mogu li da koristim gotov šablon biznis plana?
Da, za strukturu svakako — redosled poglavlja i pitanja su svuda uglavnom isti. Ali brojke nikad ne prepisujte iz šablona, jer pripadaju drugoj prodavnici, drugoj lokaciji i drugom tržištu. Popunjen primer je koristan da pokaže koliko detaljno treba raditi. U vašem planu svaka brojka treba da ima izvor: posmatranje, ponudu, račun ili iskustvo slične prodavnice.
Šta ako ni očekivani scenario ne dostiže prag rentabilnosti?
Onda je plan uradio svoj posao, jer vas je na vreme upozorio. Pogledajte koji je faktor najosetljiviji: zakupnina, troškovi zarada, mešana marža ili radno vreme. Često je dovoljna niža zakupnina, kraće radno vreme u slabim terminima ili dodavanje kategorije s višom maržom da se brojke preokrenu. Ako ništa ne pomaže, i to je dragocen rezultat — „ne“ pre potpisivanja mnogo je jeftinije od zatvaranja posle.
Šta da radim s planom posle otvaranja?
Svakog meseca ga uporedite sa stvarnim brojkama: prodaja, broj kupaca, prosečna korpa, marža, otpis i sopstvena potrošnja. Ne tražite poklapanje, već smer odstupanja, jer vam on govori gde treba da intervenišete. Za to vam je potrebna evidencija koja prikazuje dnevnu prodaju po proizvodu i po kategoriji i koja može da stavi dva perioda jedan pored drugog. A na kraju prve godine prepišite plan sa stvarnim brojkama — za narednu godinu to će vam biti najbolja polazna tačka.
Izgovorite naziv proizvoda i već je na kasi.
Boltom App preuzima posao iza pulta. Proizvod nalazite po fotografiji ili tako što jednostavno izgovorite njegovo ime — bez kodova i bez papirića. Ono što ode s police ili u kantu beleži se odmah tu, a ne u svesku. Radi uz vašu postojeću kasu, a ne umesto nje.
- Brzi kod sa fotografijom — ili izgovorite naziv proizvoda i kasa će ga pronaći.
- Sopstvena potrošnja u tri dodira, zabeležena na ime osobe.
- Dnevni otpis sa razlogom: isteklo, razbijeno, neupotrebljivo — sabrano u novcu.
Bez kartice · 2 minuta
